Архиве категорија: АКТУЕЛНОСТИ

Сусрет романтизма и савременог- дијалог у тоновима

„Сусрет романтизма и савременог – дијалог у тоновима“ назив је концерта Сање Четровић који ће бити одржан у Замку културе,  4. октобра, од 12 часова.

Сања Четровић (1991) са шест година уписује музичку школу „Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу. Са шеснаест година уписује Факултет музичке уметности у Београду где завршава основне и мастер академске студије са највишом оценом у класи проф. мр Нинослава Живковића. Докторирала је на катедри за клавир у истој класи на тему „Различити интерпретациони аспекти прелида као форме у клавирској литератури – од периода барока до 20. века“. Тренутно је ангажована на месту уметничког сарадника на Катедри за гудачке инструменте на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Током студија освојила је награду Факултета из фонда “Слободанка Милошевић-Савић“ за студента са најбоље постигнутим успехом из клавира. Две године заредом била је добитник стипендије „Доситеја“. Освојила је значајан број првих награда на такмичењима уземљи: „Бијенале“ (2005.) „Београдски подијум младих талената“ (2006.) „Даворин Јенко“ (2008.) „др Милоје Милојевић“ (2023.). До сада је остварила низ значајних наступа каосолиста икамернимузичар.Учествовалаје уциклусу концерата „Сезона младих“ (2023.) уз директан пренос Радио Београда 2. У оквиру клавирског дуа Марија Тимотијевић- Сања Четровић активно учествује у пројектима Сокој-а и на светској пијанистичкој конференцији у Новом Саду. Као ансамбл снимале суза радиоителевизију.Похађалајекурсеве истакнутих пијаниста: Александар Маџар, Јуриј Кот, Александра Романић, ЛП дуо, Бизјак дуо.

На програму ће се наћи дела Брамса, Шопена, Раичковића, Предлоца, Розенблата.

Улаз је слободан.

ВЕЧЕ КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ У ЗАМКУ КУЛТУРЕ

ПИКОЛО ФЛАУТА И КЛАВИР ЗА БИС

Вече класичне музике одржано је у Замку културе 24. септембра наступом Николе Алексића који је свирао пиколо флауту и Илије Лазаревића који је свирао клавир. Вишеструко награђивани флаутиста и пијаниста  приредили су посетиоцима фантастичан концерт током ког су извели композиције познатих композитора као што су Шнидер, Моцарт, Дорф, Харберг, Говорчин, Бефтинк, Дорф и Дамаре. Публика је одушевљено реаговала на концерт, а тражио се и бис.

Никола Алексић је рођен 1999. године у Краљеву где је завршио основну и средњу музичку школу ,,Стеван Мокрањац“ и као ђак генерације уписује, потом и дипломира на основним и мастер академским студијама флауте на Академији уметности у Новом Саду у класи професорке Лауре Леваи Аксин. Добитник је бројних награда на републичким и међународним такмичењима, а држао је реситале, наступао је са Симфонијским оркестром Академије уметности у Новом Саду, и усавршавао се на многим семинарима код еминентних флаутиста и пиколиста.

Илија Лазаревић је рођен 1994. године у Краљеву па је основно и средње музичко образовање стекао у класи професора Марка Голоскоковића у Музичкој школи ,,Стеван Мокрањац“ и то на одсеку за клавир, и потом наставља своје школовање и дипломира у класи професора Александра Сердара, а мастерира у класи професора Ивана Новаковића. Освојио је многе награде на међународним такмичењима, наступао је као солиста са Нишким симфонијским оркестром, био је и члан више камерних састава на концертима широм Србије.

– Први пут наступам у Замку културе у Врњачкој Бањи и заиста ми је драго да ми је указана прилика да овдашњој публици представим овај инструмент. Прилагодили смо програм тако да публика може да чује широк спектар композиција, а саме мелодије су примамљиве. Пиколо флаута, на жалост, није пуно заступљена у Србији, али је овим концертима промовишемо јер желимо да се што више њих определи да свира пиколо флауту, рекао је Никола Алексић.

Изложба “Ћирилица театар”

Изложба позоришних плаката “Ћирилица театар” аутора Дејана Петровића из Kрагујевца, биће отворена 26. септембра 2025. године, у 19 часова. Сви заинтересоваи изложбу у Замку културе ће моћи да посете до 26. октобра.

Аутор изложбе, Дејан Петровић, рођен је у 1979. године, у Kрагујевцу. Дипломирао је 2005. године на Факултету примењених уместности у Београду – одељење у Kрагујевцу на одсеку примењена графика, Атеqе графички дизајн, док је 2020. године магистрирао код професора Ђорђа Живковића.

Учествовао на преко 40 групних и колективних излозби у земљи и иностранству. Члан је УЛУПУДС-а од 2006. Године , Уметничке групе Енцикло и Арт KГ. Награђиван је у области ликовне и примењене уметности. Аутор је великог броја логотипа за институције и приватне компаније у земљи и иностранству. Графички је обликовао на десетине каталога, књига, монографија. Ради као наставник писма, фотографије, теорије дизајна, ликовне културе. Учествовао на више уметничких колонија у земљи и иностранству.

Вече класичне музике за пиколо флауту и клавир

Вече класичне музике за пиколо флауту и клавир биће одржано у Замку културе, 24. септембра 2025. године, са почетком у 19 часова.

Дела Шнидера, Моцарта, Херберга, Бефтинка, Дорфа, Дамаре изводиће Никола Алексић и Илија Лазаревић.

Никола Алексић је рођен 1999.године у Краљеву. Основну и средњу музичку школу ,,Стеван Мокрањац” у Краљеву завршава у класи проф. Невенке Бошковић, са признањем ђака генерације. Даље школовање наставља на Академији уметности у Новом Саду, где завршава основне и мастер академске студије флауте у класи проф. Лауре Леваи Аксин.

Добитник је бројних награда на републичким и међународним такмичењима (првих награда на Међународном такмичењу ,,Даворин Јенко“ и на Међународном такмичењу ,,Петар Коњовић“, свеукупни лауреат Међународних сусрета флаутиста ,,Тахир Куленовић“, прва награда на Међународном такмичењу ,,Даворин Јенко“ за пиколо флауту). Реситале је одржао у Народном музеју у Краљеву и Удинама, у оквиру међународног фестивала у Италији ,,Nei Suoni deiLuoghi“. 2018. године одабран је за активно учешће на мастеркласу флауте у Риму (,,Flautissimo“ –Accademia Italian del Flauto). Наступао је са Симфонијским оркестром Академије уметности у Новом Саду, Београдском филхармонијом, Војвођанским симфонијским оркестром.

Bише пута је награђиван од стране фондације ,,Петар Богавац – Анђелко Савић” из Краљева, био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја за изузетно надарене студенте у Републици Србији, Фонда за младе таленте ,,Доситеја“ и Фонда за стипендирање даровитих студената и уметника Универзитета у Новом Саду. Усавршавао се на бројним семинарима код еминентних флаутиста и пиколиста као што су: Паоло Taбалионе, Марио Kароли, Eмили Бејнон, Вали Хазе, Дејан Гаврић, Карло Јанс, Jирген Франц, Ренате Грајс Армин, Никола Мацанти, Матјаж Дебељак, Гудрун Хинзе и Петер Верхојен.

Илија Лазаревић је рођен 02.08.1994. године у Краљеву. Основно и средње музичко образовање је стекао у класи професора Марка Голоскоковића на одсеку за клавир у Музичкој школи “Стеван Мокрањац” у Краљеву. У току школовања је наступао на великом броју такмичења и концерата. Значајније награде су III награда на Међународном такмичењу у Шапцу (2012), II награда на Међународном такмичењу“ Даворин Јенко” у Београду (2013).

Основне студије на одсеку за клавир је започео у класи проф. Христине Вуковић Јовановић, а дипломирао у класи проф. Александра Сердара. Наступао је као солиста и као члан више камерних састава на концертима у Крушевцу, Нишу, Краљеву, Лесковцу, Књажевцу, Београду и Прокупљу. Значајнији наступи су као солиста са Нишким симфонијским оркестром и као члан камерног састава са Нишким гудачким оркестром. Од награда на такмичењима издваја се II награда на Међународном такмичењу “Даворин Јенко” у Београду (2014), III награда на Међународном такмичењу младих пијаниста у Нишу (2014) и II награда на 9. Међународном такмичењу камерних састава “Бруна Шпилер” у Херцег Новом, као члан камерног састава “Мистериозо” (2016). Током школовања, усавршавао се на мајсторским курсевима код проф. Јокут Михаиловић, проф. Илие Чернајева, проф. Хинка Хааса и проф. Ђорђа Милојковића.

Мастер академске студије на одсеку за клавир је започео у класи проф. Александра Сердара, а мастерирао у класи проф. Ивана Новаковића. Запошљен је као корепетитор у Музичкој школи “Стеван Мокрањац” у Краљеву.

Улаз је слободан.

СУМЉИВО ЛИЦЕ ПРИШТИНСКОГ ПОЗОРИШТА ПРЕД ВРЊАЧКОМ ПУБЛИКОМ

Извођење представе „СумЉиво лице“ Народног позоришта из Приштине, донело је у Врњачки биоскоп Нушићев дух и изазвало аплаузе и смех.

Милан Нешковић, аутор представе, одлучио је да њен назив благо модификује, с обзиром да је константно погрешно изговарају главни ликови – корумпирани подлаци спремни на све како би стигли до циља.

Тамара Томановић игра Марицу, размажену ћерку Јеротија и Анђе, девојку која мисли да је заљубљена, мисли да познаје живот, али је сасвим неприпремљена за све оно што живот и та љубав доносе.

— Када смо припремали представу пре коју годину била сам и млађа, али смем да кажем да су ми године и животно искуство помогли да вам вечерас донесем једну размажену девојку која мисли да је спремна да се бори са оним што живот и озбиљност носе, да би на крају схватила колико греши. Нушић је ово писао пре много година, али је комад увек актуелан, а ја морам признати да ми је жао сваки пут кад дођем до сазнања да и у данашње време постоје Марице. Ипак, надам се да свако ко одгледа представу пожели да после тога промени нешто набоље код себе за боље сутра и бољу будућност, образлаже Тамара уз констатацију да је током три и по године, колико представа живи, пуно сазревала уз дивне колеге учећи од њих.

Никола Ђорђевић доноси лик Ђорђа Ристић, чувеног Ђоке, односно лика око ког се прича „врти“ јер је он сумЉиво лице.

— Нушић је јако добро познавао наш менталитет. При том, лак је за читање и извођење јер сам понуди те комедије забуне, ситуације које су невероватне и изузетно тачне. Ово је ново читање класика, али ми се чини да смо са сваким играњем све бољи и све тачнији, да смо временом сазревали надограђујући свако свој лик и на крају саму представу. И, коначно, публика схвата поруку – сви се смеју, али заправо, ништа није смешно, каже неправедно осуђен и заточен, ни крив ни дужан јунак.

У представи играју још и Игор Дамњановић, Милена Јакшић, Александра Цуцић, Милан Васић, Аника Грујић, Бранко Бабовић и Александар Михаиловић, а глумци истичу да оно што их пуни сјајним осећајем, поред смеха и аплауза публике, јесте то што сви до једног нестрпљиво ишчекују свако ново извођење и уживају у сваком тренутку на сцени пуни добре енергије коју и публика осећа.