„Ne oklevaj – improvizuj!“ u Vrnjačkom bioskopu – veče pozorišta bez scenarija i bez granica za maštu

U Vrnjačkom bioskopu će u četvrtak, 18. juna, sa početkom u 20 časova, biti izvedena predstava „Ne oklevaj – improvizuj!“, autorski projekat Srđana J. Karanovića nastao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u radu sa klasom glume u sedmom semestru.
Ova nesvakidašnja predstava zasnovana je na improvizaciji, a ne na unapred napisanom dramskom tekstu. Publika će imati priliku da prisustvuje jedinstvenom pozorišnom iskustvu u kojem sve što se događa na sceni nastaje spontano, u trenutku izvođenja. Kroz maštovite igre, nepredvidive situacije i kreativnu interakciju, glumci će stvarati scene pred očima publike, bez prethodne pripreme.
Improvizacija kao pozorišna forma podrazumeva slobodu izraza, brze reakcije i zajedničko stvaranje, zbog čega je svako izvođenje drugačije i neponovljivo.
Predstavu režira Srđan J. Karanović, a igraju: Jelisaveta Koraksić, Brankica Sebastijanović, Ivana Dudić, Anita Stojadinović, Bogdan Bogdanović, Stefan Radonjić i Dušan Matejić.
Cena ulaznice iznosi 500 dinara.
Ljubitelji pozorišta, humora i nepredvidivih scenskih situacija očekuje veče puno smeha, kreativnosti i iznenađenja, u kojem će upravo trenutak biti glavni autor predstave.

Na sceni Vrnjačkog bioskopa, 13. juna, izvedena je pozorišna predstava „Oleana“

Na sceni Vrnjačkog bioskopa, 13. juna, izvedena je pozorišna predstava „Oleana“, jedno od najznačajnijih dela savremene dramske literature. Po tekstu čuvenog američkog dramskog pisca i scenariste Dejvida Mameta, predstavu je režirao Egon Savin. U ovoj izuzetnoj pozorišnoj produkciji Pozorišta Slavija iz Beograda igraju Branislav Lečić i Jovana Krstić, koji svojim snažnim glumačkim ostvarenjima donose kompleksnu i provokativnu priču o odnosu profesora i studentkinje.

Prema rečima Branislava Lečić, „Oleana“ kroz odnos profesora i studentkinje otvara pitanja muško-ženskih odnosa, autoriteta i moći, ali ne zauzima stranu ni jednih ni drugih. Ova duodrama gradi snažnu tenziju i suočava publiku sa istinama koje često podrazumevamo, istražujući složenu igru moći i međusobnih odnosa koja postoji kod oba lika.

– Želja nam nije da publiku zasmejemo ili uplašimo, već da je podstaknemo na preispitivanje i razumevanje različitosti ljudske prirode. Glumci su dužni da tumače i one likove sa čijim se stavovima ne moraju slagati, a upravo zato „Oleana“ na savremen i iznenađujuće aktuelan način čita vreme u kome živimo, istakao je Lečić, naglasivši da je uvek voleo da igra uloge koje su kontradiktorne.

Tekst koji je Mamet napisao pre više od tri decenije izuzetno je aktuelan i ne govori samo o nasilju nad ženama već, prvenstveno, o uzajamnoj manipulaciji koja je česta pojava u muško-ženskim odnosima u savremenom društvu. „Oleana“ je drama koja beskompromisno preispituje savremeno društvo i njegove vrednosti. Kroz naizgled jednostavan odnos između profesora i studentkinje, Mamet otvara pitanja moći, manipulacije, političke korektnosti, obrazovanja, rodne ravnopravnosti i zloupotrebe autoriteta. Predstava razara ustaljene predstave o obrazovnom sistemu, slobodoumnim intelektualcima i društvenim idealima, otkrivajući složenu mrežu licemerstva, ambicija i međusobnih manipulacija.

Završni koncert učenika Muzičke škole „Stevan Mokranjac“izdvojenog odelenja u Vrnjačkoj Banji

Ljubitelji muzike imaće priliku da uživaju u završnom koncertu učenika Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva, izdvojenog odeljenja u Vrnjačkoj Banji. Koncert će biti održan u ponedeljak, 15. juna 2026. godine, sa početkom u 18 časova u Zamku kulture u Vrnjačkoj Banji.
Publika će biti u prilici da čuje nastupe mladih i talentovanih muzičara koji će predstaviti znanje i veštine stečene tokom školske godine. Na programu će se naći dela različitih muzičkih žanrova i autora, u izvođenju učenika klavira, violine, flaute, harmonike i drugih instrumenata.
Ovaj koncert predstavlja krunu jednogodišnjeg rada učenika i njihovih nastavnika, ali i priliku da se publici predstave novi muzički talenti. Ulaz je slobodan.

Kulturni centar Vrnjačka Banja organizovao je muzički program za najmlađe, pod nazivom: „Dečije pesme sa Dušanom Svilarom“

Kulturni centar Vrnjačka Banja organizovao je muzički program za najmlađe, pod nazivom: „Dečije pesme sa Dušanom Svilarom“, koji je održan 12. juna 2026. godine na Trgu kulture.

Program je bio osmišljen kao edukativno-zabavni muzički događaj, prilagođen predškolcima i učenicima nižih razreda osnovnih škola. Kroz pažljivo odabran repertoar, deca su imala priliku da kroz pesmu i igru otkrivaju svet muzike. Repertoar su činili naslovi: „Deca su ukras sveta“, „Kocka do kocke“, „Lola“, „Osmeh puno znači“, „Telefonijada“, „Razbole se lisica“, „Išli smo u Afriku“, i mnoge druge pesme uz koje su stasavale brojne generacije.

Ideja o ovom programu rodila se pre sedam godina, kada je Svilar sa kompozitorom Vojkanom Borisavljevićem snimio svoju prvu dečiju pesmu „Lola“, koja je doživela uspeh na Dečjem beogradskom proleću. Kasnije je usledila i pesma „Osmeh puno znači“, a vremenom se rodila želja da sve to preraste u jedan celovit koncertni program za najmlađe.

– S obzirom na to da su dečji koncerti prava retkost, došli smo na ideju da stvorimo program koji će spojiti pesme uz koje su odrastale generacije sa novim kompozicijama, tako da imamo dečiji evergrin koncert, kaže Dušan Svilar.

On ističe da ovaj program čini posebnim upravo interakcija sa decom koja su aktivni učesnici koncerta. Sa njima se peva, razgovara i druži, a upravo ta iskrenost koju nose najmlađi, kaže Svilar, predstavlja i najveći izazov za svakog izvođača.

Dušan Svilar ističe i da se Vrnjačkoj Banji uvek rado vraćam, privatno ili poslovno.

– Vrnjačku Banju ja skoro svake godine posetim, što privatno, što sa nekim programom u kojem učestvujem. Prethodnih godina bio sam gost na Festivalu filmskog scenarija, čuvenom festivalu i eto, sada prvi put sa dečijim programom. Ovde je uvek lepo. Uvek je lepa priroda i uvek je lepo raspoloženje. Lepa je usluga, tako da se uvek rado vratim, dodaje Svilar.

Dušan Svilar je master opernog pevanja, diplomirao je i magistrirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Od 2010. godine aktivno nastupa kao solista u Srpskom narodnom pozorištu, Pozorištu na Terazijama i Madlenianum operi i teatru, kao i sa brojnim domaćim i međunarodnim orkestrima. Ostvario je značajne uloge u operi i mjuziklu, gde se posebno ističe njegova glavna uloga u mjuziklu „Fantom u operi“. Nastupao je na prestižnim koncertnim scenama u Srbiji i inostranstvu. Pored scenskog rada, ostvario je zapažene uloge u sinhronizacijama za kompaniju Volt Dizni, pozajmljujući glas Mufasi u filmu „Mufasa: Kralj lavova“ i princu Eriku u filmu „Mala sirena“.Dobitnik je nagrada „Zlatna tamburica“ za najbolju interpretaciju, kao i nagrade za tekst pesme na Ohrid festu. Na Dečjem Beogradskom proleću sa dečjim horom izvodio je pesmu „Osmeh puno znači“.

U Zamku kulture, 12. juna, održan je koncert ruskog benda ,,Vedan Kolod”.

Ovaj etno i folk muzički sastav, poznat širom Evrope, čine Tatjana i Valerij Nariškin i njihova ćerka Alisa.

Bend ,,Vedan Kolod” (Vedanъ Kolodъ) ove godine navršava dvadeset i jednu godinu postojanja na svetskoj muzičkoj sceni. Ovaj porodični trio, prepoznatljiv je po svom posebnom muzičkom izrazu koji podrazumeva interpretaciju autorskih pesama u tradicionalnom maniru, inspirisane starim ruskim i slovenskim folklorom, pričama i verovanjima koje izvode na autentičnim instrumentima.

            U svojoj biografiji beleže devet snimljenih albuma, vodeće mesto na ruskoj listi etno i narodne muzike, kotiraju se kao jedna od sto najboljih folk grupa na svetu. Godine 2021. učestvovali su u snimanju serije ,,Epidemija 2”. Snimali su i zvučne zapise za rusku animiranu seriju zasnovanu na ruskim narodnim bajkama – ,,Planina dragulja”.

U svojim etnomuzikološkim istraživanjima, poseban akcenat stavljaju na stare slovenske muzičke instrumente koje Valerij Nariškin restaurira i rekonstruiše, a potom ponovo vraća u upotrebu. Te tako, vrnjačka publika, imala je prilike da vidi među mnogim muzičkim instrumentima i izvođenje pesama na skitskoj harfi staroj oko 2.000 godina. Na taj način, pesme su očuvale svoj autentičan prirodni zvuk bez moderne elektronske obrade. U interpretaciji koriste takozvano nisko grleno pevanje, svojstveno sibirskim muzičarima. Inspiraciju uglavnom traže u prirodi Sibira, njihove pesme govore o prirodi, ljubavi i raznim pojavama, naslućujući gotovo ritualni karakter.

Svojim prodornim vokalima i gotovo hipnotišućom muzikom, ovaj muzički trio, transponovao je publiku u neka drevna vremena, oživljavajući duh slovenskog kulturnog nasleđa.