Изложба позоришних плаката “Ћирилица театар” аутора Дејана Петровића из Kрагујевца, биће отворена 26. септембра 2025. године, у 19 часова. Сви заинтересоваи изложбу у Замку културе ће моћи да посете до 26. октобра.
Аутор изложбе, Дејан Петровић, рођен је у 1979. године, у Kрагујевцу. Дипломирао је 2005. године на Факултету примењених уместности у Београду – одељење у Kрагујевцу на одсеку примењена графика, Атеqе графички дизајн, док је 2020. године магистрирао код професора Ђорђа Живковића.
Учествовао на преко 40 групних и колективних излозби у земљи и иностранству. Члан је УЛУПУДС-а од 2006. Године , Уметничке групе Енцикло и Арт KГ. Награђиван је у области ликовне и примењене уметности. Аутор је великог броја логотипа за институције и приватне компаније у земљи и иностранству. Графички је обликовао на десетине каталога, књига, монографија. Ради као наставник писма, фотографије, теорије дизајна, ликовне културе. Учествовао на више уметничких колонија у земљи и иностранству.
Вече класичне музике за пиколо флауту и клавир биће одржано у Замку културе, 24. септембра 2025. године, са почетком у 19 часова.
Дела Шнидера, Моцарта, Херберга, Бефтинка, Дорфа, Дамаре изводиће Никола Алексић и Илија Лазаревић.
Никола Алексић је рођен 1999.године у Краљеву. Основну и средњу музичку школу ,,Стеван Мокрањац” у Краљеву завршава у класи проф. Невенке Бошковић, са признањем ђака генерације. Даље школовање наставља на Академији уметности у Новом Саду, где завршава основне и мастер академске студије флауте у класи проф. Лауре Леваи Аксин.
Добитник је бројних награда на републичким и међународним такмичењима (првих награда на Међународном такмичењу ,,Даворин Јенко“ и на Међународном такмичењу ,,Петар Коњовић“, свеукупни лауреат Међународних сусрета флаутиста ,,Тахир Куленовић“, прва награда на Међународном такмичењу ,,Даворин Јенко“ за пиколо флауту). Реситале је одржао у Народном музеју у Краљеву и Удинама, у оквиру међународног фестивала у Италији ,,Nei Suoni deiLuoghi“. 2018. године одабран је за активно учешће на мастеркласу флауте у Риму (,,Flautissimo“ –Accademia Italian del Flauto). Наступао је са Симфонијским оркестром Академије уметности у Новом Саду, Београдском филхармонијом, Војвођанским симфонијским оркестром.
Bише пута је награђиван од стране фондације ,,Петар Богавац – Анђелко Савић” из Краљева, био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја за изузетно надарене студенте у Републици Србији, Фонда за младе таленте ,,Доситеја“ и Фонда за стипендирање даровитих студената и уметника Универзитета у Новом Саду. Усавршавао се на бројним семинарима код еминентних флаутиста и пиколиста као што су: Паоло Taбалионе, Марио Kароли, Eмили Бејнон, Вали Хазе, Дејан Гаврић, Карло Јанс, Jирген Франц, Ренате Грајс Армин, Никола Мацанти, Матјаж Дебељак, Гудрун Хинзе и Петер Верхојен.
Илија Лазаревић је рођен 02.08.1994. године у Краљеву. Основно и средње музичко образовање је стекао у класи професора Марка Голоскоковића на одсеку за клавир у Музичкој школи “Стеван Мокрањац” у Краљеву. У току школовања је наступао на великом броју такмичења и концерата. Значајније награде су III награда на Међународном такмичењу у Шапцу (2012), II награда на Међународном такмичењу“ Даворин Јенко” у Београду (2013).
Основне студије на одсеку за клавир је започео у класи проф. Христине Вуковић Јовановић, а дипломирао у класи проф. Александра Сердара. Наступао је као солиста и као члан више камерних састава на концертима у Крушевцу, Нишу, Краљеву, Лесковцу, Књажевцу, Београду и Прокупљу. Значајнији наступи су као солиста са Нишким симфонијским оркестром и као члан камерног састава са Нишким гудачким оркестром. Од награда на такмичењима издваја се II награда на Међународном такмичењу “Даворин Јенко” у Београду (2014), III награда на Међународном такмичењу младих пијаниста у Нишу (2014) и II награда на 9. Међународном такмичењу камерних састава “Бруна Шпилер” у Херцег Новом, као члан камерног састава “Мистериозо” (2016). Током школовања, усавршавао се на мајсторским курсевима код проф. Јокут Михаиловић, проф. Илие Чернајева, проф. Хинка Хааса и проф. Ђорђа Милојковића.
Мастер академске студије на одсеку за клавир је започео у класи проф. Александра Сердара, а мастерирао у класи проф. Ивана Новаковића. Запошљен је као корепетитор у Музичкој школи “Стеван Мокрањац” у Краљеву.
Извођење представе „СумЉиво лице“ Народног позоришта из Приштине, донело је у Врњачки биоскоп Нушићев дух и изазвало аплаузе и смех.
Милан Нешковић, аутор представе, одлучио је да њен назив благо модификује, с обзиром да је константно погрешно изговарају главни ликови – корумпирани подлаци спремни на све како би стигли до циља.
Тамара Томановић игра Марицу, размажену ћерку Јеротија и Анђе, девојку која мисли да је заљубљена, мисли да познаје живот, али је сасвим неприпремљена за све оно што живот и та љубав доносе.
— Када смо припремали представу пре коју годину била сам и млађа, али смем да кажем да су ми године и животно искуство помогли да вам вечерас донесем једну размажену девојку која мисли да је спремна да се бори са оним што живот и озбиљност носе, да би на крају схватила колико греши. Нушић је ово писао пре много година, али је комад увек актуелан, а ја морам признати да ми је жао сваки пут кад дођем до сазнања да и у данашње време постоје Марице. Ипак, надам се да свако ко одгледа представу пожели да после тога промени нешто набоље код себе за боље сутра и бољу будућност, образлаже Тамара уз констатацију да је током три и по године, колико представа живи, пуно сазревала уз дивне колеге учећи од њих.
Никола Ђорђевић доноси лик Ђорђа Ристић, чувеног Ђоке, односно лика око ког се прича „врти“ јер је он сумЉиво лице.
— Нушић је јако добро познавао наш менталитет. При том, лак је за читање и извођење јер сам понуди те комедије забуне, ситуације које су невероватне и изузетно тачне. Ово је ново читање класика, али ми се чини да смо са сваким играњем све бољи и све тачнији, да смо временом сазревали надограђујући свако свој лик и на крају саму представу. И, коначно, публика схвата поруку – сви се смеју, али заправо, ништа није смешно, каже неправедно осуђен и заточен, ни крив ни дужан јунак.
У представи играју још и Игор Дамњановић, Милена Јакшић, Александра Цуцић, Милан Васић, Аника Грујић, Бранко Бабовић и Александар Михаиловић, а глумци истичу да оно што их пуни сјајним осећајем, поред смеха и аплауза публике, јесте то што сви до једног нестрпљиво ишчекују свако ново извођење и уживају у сваком тренутку на сцени пуни добре енергије коју и публика осећа.
Током манифестације „Вече класике у Врњачкој Бањи“, Трг културе је 30. августа постао центар уметничке елеганције.
Публика је имала прилику да ужива у врхунским извођењима прослављених уметника, оперске диве Јадранке Јовановић и виолинисте Јована Колунџије, уз пратњу оркестра Београдски солисти, под диригентском палицом маестра Дејана Савића.
Према речима маестра Дејана Савића, програм је протекао у лепом класичном маниру, а публика је могла да ужива у сваком такту током концерта. Посебан тренутак вечери било је премијерно извођење песме „Воз полази у 8“ легендарног Микиса Теодоракиса, као омаж пријатељству грчког композитора са српским народом.
– Велико је задовољство приказати дела музичких велемајстора попут Вивалдија, Моцарта, Баха. Јадранка Јовановић је премијерно извела шансону „Воз полази у 8“ композитора Микиса Теодоракиса, великог пријатеља Србије, чија су дела недовољно заступљена на нашим сценама. Потом је извела чувену „Хабанеру“ из опере „Кармен“. Јован Колунџија је свирао Бахов Концерт за виолину у Е-дуру, а програм су употпуниле две популарне композиције, Вивалдијев Концерт за гудаче и Моцартова „Мала ноћна музика“, којом се концерт и завршио, изјавио је Дејан Савић.
Организатори догађаја били су Општина Врњачка Бања, Културни центар Врњачке Бање, Туристичка организација Врњачка Бања и Народна библиотека „Др Душан Радић“, на иницијативу Кабинета за културу председника Републике Србије. Овом манифестацијом Врњачка Бања је обогатила свој културни календар још једним изузетним догађајем, на радост свих љубитеља класичне музике.
РАЗГОВОР СА МАЕСТРОМ ДЕЈАНОМ САВИЋЕМ
Колико је изазовно припремити концерт на отвореном простору као што је Трг културе у Врњачкој Бањи?
Врло изазовно, из више разлога. Прво, концерт класичне музике са камерним саставом захтева посебну пажњу, што је мањи ансамбл, то је теже радити и свирати, све се чује и све је изложено критици. Додатно, наступати са таквим музичким звездама и легендама као што су Јадранка Јовановић и Јован Колунџија није ни мало једноставно. Уз то, Трг културе у Врњачкој Бањи је један од најважнијих туристичко-културних простора у Србији, па самим тим и наступ на њему носи велику одговорност. Ипак, иза нас је дугогодишње искуство. „Београдски солисти“ су изванредни музичари и сигуран сам да је публика уживала у једном сату лепе и пријатне музике. За нас је то велико задовољство, да можемо да поделимо своју уметност са публиком.
Како видите и оцењујете културна дешавања у Врњачкој Бањи ?
Као саветник председника Републике Србије за културу морам да нагласим да нам је важно да култура буде децентрализована, да не остане привилегија само великих градова, већ да буде доступна и у местима у која људи долазе, нарочито током лета. У том погледу Врњачка Бања предњачи. Она већ има дугу традицију, а Фестивал филмског сценарија је најбољи пример да овде културу воде одговорни и способни људи. Све то нас додатно обавезује и чини нам велику част да вечерас наступамо овде. Наш циљ је да публика буде задовољна, а да Врњачка Бања настави да гради свој културни имиџ, који је важан и за представљање Србије у целини.
Ваша порука младим уметницима, како у класичној музици тако и у уметности уопште?
Не делим музику на класичну, забавну или неку другу, музика је или права музика или није. Ако јесте, увек ће доћи до слушаоца. Такође, не делим уметнике на младе и старе, већ на оне са више и мање искуства. Мој савет онима са мање искуства јесте да буду упорни, решени и посвећени. Као што је Јован Колунџија једном рекао својим студентима, важно је да се уметник у потпуности идентификује са својим инструментом. Када се то деси, већ је половина успеха остварена.
ОПЕРСКА ДИВА ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ ЈОШ ЈЕДНОМ ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Вечерас вас очекује наступ у јединственом амбијенту Трга културе у Врњачкој Бањи. Колико вам та атмосфера значи ?
Веома ми је важна та атмосфера. Одушевила ме је лепо постављена бина и цео Трг културе. У Врњачкој Бањи сам већ наступала, од солистичких концерата у Замку културе до наступа са Војканом Борисављевићем и Симфонијским оркестром, када смо изводили филмску музику. Вечерас ми се посебно допада како је све осмишљено, право вече класике. Драго ми је што наступам са драгим сарадницима, маестром Дејаном Савићем и виолинистом Јованом Колунџијом, са којим сам имала први солистички концерт у Сава центру. Са маестром Савићем сам делила бројне оперске представе у земљи и иностранству, а незаборавна је била наша „Аида“ у Аустрији на отвореној сцени.
Врњачка Бања је вечерас добила јединствену прилику да премијерно чује композицију „Воз полази у 8“ грчког композитора Микиса Теодоракиса, управо на вашу иницијативу. Шта вас је подстакло на тај избор?
Вечерас, уз гудачки оркестар Београдских солиста, припремили смо једно изненађење, апсолутни раритет и омаж Микису Теодоракису. Много труда сам уложила да дођем до ове музике, јер сам одувек осећала потребу да му се захвалимо за подршку коју је пружао нашем народу током НАТО бомбардовања, када је у Грчкој предводио бројне акције против агресије. Први пут у Србији, управо на Тргу културе у Врњачкој Бањи, биће изведена његова песма „Воз полази у 8“, дивна композиција која ће вечерас доживети премијеру.
Колико је значајно пренети атмосферу класичне музике и у мање средине, као што је Врњачка Бања ?
Трудила сам се да увек наступам и у мањим местима у Србији, никада нисам одбила позив. Класичну музику сам увек приближавала публици пажљивим избором репертоара, програм је био комуникативан и пријемчив на прво слушање, али сам увек уводила и нешто захтевније, уз кратка објашњења. Трудила сам се да нема дистанце између бине и публике, реч, осмех и топла комуникација чине да се осети јединство. И то се показало као најбољи пут. Сматрам да класика лечи душу, али не правим строге поделе, свака музика која дотакне срце јесте добра музика. Ипак, класична музика има ту универзалну вредност, она је језик који свако на свету разуме. Управо у томе је њена снага и вредност.
На сцени Врњачког биоскопа, у среду 3. септембра 2025. године, од 20 часова биће изведена позоришна представа “СумЉиво лице”.
Kао што се да видети у наслову представе, овој комад је са благо модификованим насловом и са аутентичним “читањем” класика Брансилава Нушића “Сумњиво лице”. У представи играју Игор Дамњановић, Милена Јакшић, Милан Васић, Аника Грујић, Бранко Бабовић, Никола Ђорђевић, Зоран Мијатовић, Ивица Јевтић, Бранко Јанићијевић и Урош Антонијевић. Режију потписује Милан Нешковић, драматург је Маја Тодоровић, сценограф Горан Стојчетовић, а костимограф Биљана Гргур. Цена улазнице је 1000 динара.
