ФЕСТИВАЛСКИ РАДИО

Гости Фестивалског радија били су сценаристкиња филма „Хајдук у Београду“ Милица Константиновић Станојевић и глумица Ана Лечић, Милан Никодијевић, аутор монографије „Фестивал –једна прича“ – Пола века Фестивала филмског сценарија, као и Дане Станојчић, дугогодишњи члан Савета фестивала, фестивалског одбора, програмског већа, селекционе комисије

ЛЕТЊА ШКОЛА ФИЛМСКЕ КРИТИКЕ И НОВИНАРСТВА ОКУПИЛА МЛАДЕ ЉУБИТЕЉЕ ФИЛМА

Млади заинтересовани за филм, новинарство и културу и ове године имају прилику да у оквиру Летње школе филмске критике и новинарства науче како да пажљиво посматрају филмско остварење, обликују свој став и јасно га изразе. Школа се реализује као део пратећег програма јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија.

Кроз радионице посвећене основама новинарског изражавања и филмске критике полазнике води новинарка и водитељка Соња Тодоровић Шегрт. У разговору са младима приближиће им свет филма и позоришта, али и охрабрити да постављају питања, размењују идеје и слободно износе своје мишљење о уметничким делима и темама које их окружују.

– Новинарство би, пре свега, требало да почива на слободи мишљења и извештавања. Ова школа нам пружа прилику да младим људима приближимо филм, али и позориште, јер су за мене те две уметности нераскидиво повезане. Важно је да стварамо младу публику која ће једног дана наследити све нас, наставити да чува фестивале и стварати добре филмове и позоришне представе. Зато верујем да је едукација од најранијег узраста изузетно значајна и снажно подржавам дечје филмове и позоришта, истакла је Шегрт.

Говорећи о значају првих сусрета деце са културом, она је навела пример позоришта „Душко Радовић“, у чијој близини живи, и радост коју у њој изазива призор најмлађих посетилаца који долазе на представе.

– Када дете већ са две или три године научи да одлази у позориште, оно постепено постаје део света културе. Када видим децу како долазе на представе, веома сам срећна, јер су управо она наша будућа публика, поручила је Соња Тодоровић Шегрт. Летња школа младим учесницима пружа прилику да кроз дружење са филмским професионалцима стекну нова знања и развију интересовање за филм, медије и критичко промишљање. Њен значај је у стварању нове публике која ће уметност разумети, неговати и једног дана можда и сама стварати

ИЗЛОЖБА „ПЛАКАТИ ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА“

У оквиру пратећег програма 50. Фестивала филмског сценарија, у хотелу “Фонтана”, отворена је изложба „Плакати Фестивала филмског сценарија“, коју је приредио Срђан Удовичић.

– Ова изложба није само приказ плаката, већ представља историју једног фестивала и показује како је Фестивал филмског сценарија растао и развијао се током пола века. За пет деценија на плакатима је радило шест аутора, Драгоје Трифуновић, Милан Тодоровић Рубљов, Благоје Димић, Драган Пешић, Предраг Чомагић и Мирко Максимовић. Изложба је уједно и мали омаж ауторима једног великог фестивала који већ 50 година слави писану реч и филмски сценарио, истакао је Срђан Удовичић.

Као неми сведоци времена, изложени плакати повели су посетиоце на путовање дуго пет деценија кроз године у којима су се смењивали филмови, аутори, уметнички правци и генерације публике. Сваки од њих сачувао је делић фестивалске историје и атмосферу времена у ком је настао.

Отварању изложбе присуствовао је и директор Културног центра Врњачке Бање, Саша Миленковић.

– Пред нама је пет деценија фестивалске историје испричане језиком плаката. Кроз ову поставку можемо да видимо како су се мењали уметнички изрази и визуелни приступи. Ово је својеврсни албум успомена једне од најзначајнијих филмских манифестација у региону, рекао је Миленковић.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ – 10. 8. 2026.

Прва конференција за медије у оквиру јубиларног, 50. Фестивала филмског сценарија, одржана је 10. августа, тачно у подне, у конференцијској сали хотела „Фонтана“. На самом почетку, Мина Мићовић захвалила је, у име породице Велимира Бате Живојиновића, Културном центру Врњачка Бања на повељи коју је постхумно доделио овом великану српског глумишта и једном од оснивача фестивала.

У средишту пажње били су филмови који су обележили прво фестивалско вече – „Хајдук у Београду“ и „Птица на стази слонова“. Разговор са њиховим ауторским и глумачким екипама водио је модератор Саша Радојевић.

Филм „Хајдук у Београду“, настао према истоименом роману Градимира Стојковића, отворио је фестивал и на велико платно вратио јунака уз ког су одрастале бројне генерације. Хајдук овога пута, заједно са породицом, стиже у Београд, где га очекују нова школа, непозната средина, прва пријатељства и изазови одрастања. У трагању за својим местом у великом граду, он открива да храброст није само у супротстављању препрекама, већ и у спремности да се верује људима, прихвате промене и отвори срце за љубав.

О настанку филма и оживљавању омиљеног књижевног јунака говорили су сценаристкиња Милица Константиновић Станојевић, редитељ Милан Тодоровић и глумци Тодор Јовановић, Ана Лечић, Зинаида Дедакин и монтажер Владимир Марковић Луни.

Идеја о екранизацији, како је наведено на конференцији, постојала још од 1990-их, али је аутор дуго одбијао да уступи права. Био је посебно опрезан јер у књизи није описан физички изглед Хајдука, како би свако дете могло да га замисли на свој начин. Редитељ Милан Јовановић је, како каже, успео да придобије Стојковићево поверење. Додатно их је повезало то што је Стојковић као дете живео у истој улици у Панчеву. Након што је прочитао и одобрио сценарио, договор је био да ниједна реч или поступак у филму не буду снимљени без Стојковићевог одобрења. Видео је део снимљеног материјала и веома позитивно реаговао на њега, али, нажалост, није дочекао готов филм.

–  Трудили смо се да препознамо шта су квалитети романа. Тако да је велики део рада био посвећен анализи, пре свега анализи романа, и озбиљно смо се упустили у ту теорију шта је потенцијал игре, зашто је то у оно време толико кореспондирало са младом публиком, шта би могло да буде елемент носталгије, шта би могло да буде занимљиво данас, тако да је дуго трајао тај процес саме припреме, рекла је сценаристкиња Милица Константиновић.

Тодор Јовановић, коме је поверена главна улога Глигорија Пецикозе Хајдука, истиче да се одрастање 1985. године, у коју је смештена радња филма, у суштини не разликује много од одрастања данас, само је, како каже, „другачије спаковано и другачије изгледа“.

– Имамо мобилне телефоне. Можда смо се мало удаљили једни од других, али деца која данас гледају филм, чим могу да се саосете са оним што виде и да реагују на то, осећају исто док одрастају. Мислим да нема превелике разлике, каже Јовановић.

Глумица Зерина Дедакин, у остварењу препознаје, пре свега, једно трајно подсећање на нежност и људскост.

–  Бојим се да ће овај филм за 30 година, можда и краће, бити архива нежности. Некада је постојала љубав. Некада су постојали пријатељи. Некада је постојала нека разредна која нас је волела и била искрено заинтересована за нас, истиче Дедакин.

Прве фестивалске вечери премијерно је приказан и филм „Птица на стази слонова“, необична прича о двојици колега који зарађују као живе рекламе, обучени у костиме Птице и Слона. Када после радног времена остану закључани без своје одеће, принуђени су да кроз град крену у несвакидашњим костимима. Њихов повратак кући претвара се у низ комичних, непредвидивих и готово надреалних ситуација, у којима им у помоћ прискаче локални суперхерој, Супер Лазар. Филм су пред новинарима представили сценариста и редитељ Илија Гајица и глумци Анастасија Кнежевић и Стефан Миливојевић.

Илија Гајица истиче да га је у филму, пре свега, занимала игра жанровима и њихово комбиновање у једну целину. Као важне утицаје наводи италијански филм и књижевност, на којима је одрастао, али наглашава да циљ није био да се понови нешто већ виђено, већ да се познати елементи повежу на нов начин и тако створе препознатљив ауторски израз. Говорећи о условима у којима је филм настао, Гајица је истакао да је филм снимљен за свега четрнаест ноћи, иако су поједине сцене биле веома комплекснe. Филм покушава да пренесе двоструко осећање – безнађе, али и наду. Уместо да понуди једноставан одговор на хаотичну стварност, он сугерише могућност стварања сопственог малог, унутрашњег света. Управо такав „микросвет“ аутор је покушао да створи и самим филмом.

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ ФЕСТИВАЛ – ЈЕДНА ПРИЧА

Промоција монографије „Фестивал – једна прича“ о пола века Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи, организована је у врњачкој Библиотеци 10. августа као централни пратећи садржај јубиларног Фестивала. Поред Милана Никодијевића, аутора капиталне монографије, о књизи која представља својеврсну визуелну историју југословенског и српског филма, говорили су Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачка Бања и директор Фестивала филмског сценарија, Мирољуб Стојановић, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије, и Дејан Дабић, филмски критичар, уметнички директор Мартовског фестивала, селектор Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу.

Модератор вечери, Мирослав Сташић, подсетио је присутне да је Саша Миленковић иницирао појављивање књиге и инсистирао да управо Милан буде аутор.

– Од првог тренутка сматрам да је Никодијевић најкомпетентнија личност за овај посао, да је на овом Фестивалу од самог оснивања 1977. године и једини је располагао чињеницама. Поред своје личне архиве, користио је и архив Културног центра, као и Куће сценарија, а посао је одрадио озбиљно, дубиозно, с љубављу. Мислим да монографија заслужује сву пажњу и дивљење када је реч о нашој земљи и региону, те да комотно иде уз ону књигу о 70 година Пулског фестивала. Морам још да напоменем да је јединствена и да представља мали путоказ како треба радити ову врсту штива. Сада када имамо монографију, хвала Милану Никодијевићу што је пристао на један овакав задатак и што сада имамо овај историјски времеплов који ће остати нашим поколењима и који ће користити у многе сврхе, рекао је Миленковић.

Дејан Дабић, Никодијевићев филмски саборац и сапутник, навео да је на Фестивал филмског сценарија дошао први пут као дете, са десет година, а да више од тридесет година долази професионално.

– Ова монографија је капитална по много чему. Капитална је по свом садржају, капитална је по својој форми. По садржају је капитална због тога што све оно што је битно у ових 49, односно 50 година фестивала је садржано у монографији. Дакле, лична карта сваког фестивала са свим пратећим програмима, гостима који су ту били, чак и неким факсимилима врло значајних докумената. Ова монографија садржински може да се чита од прве стране, а може да се чита и од било које године која неког интересује, а у формалном смислу она садржи и јако добре фотографије. Дизајнери су урадили сјајан посао, тако да ова књига, осим што ће бити занимљива филмским професионалцима и људима који воле овај фестивал, она ће моћи лепо да се стави на полицу у кући и да лепо краси библиотеку поред класика књижевности или неке друге области, навео је Дабић.

Тврдњу Дејана Дабића да је реч о књизи јединственој у српским оквирима, подржао је Мирољуб Стојановић, али и изнео став да она превазилази регионалне оквире, те да је „светска, а наша“, тако да ће јако брзо ова књига бити образац како се праве сличне, не само фестивалске књиге, него и књиге које имају и друге културне побуде, и да је главна одлика њена мултиупотребљивост.

 – Ако мало боље погледамо структуру ове књиге, можемо да кажемо да је она на једној страни, осим својих текстуалних и програмских садржаја, својеврсна визуелна историја југословенског и српског филма. Мислим да је ово богатство архива толико фасцинантно и толико битно за некакву динамику развоја фестивала и управо помињањем и апострофирањем имена значајних гостију који су похађали овај Фестивал, видимо колико је овај Фестивал оставио трага не само у српској филмској култури, него у српској култури уопште, каже Стојановић. Заједнички став говорника био је да монографија има хронографску тежину, да је жива, опипљива, пулсирајућа књига и путоказ ка будућности за Фестивал филмског сценарија.

ИЗЛОЖБА „ПЛАКАТИ ПОБЕДНИЧКИХ ФИЛМОВА ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА“

Изложба „Плакати победничких филмова Фестивала филмског сценарија“, чији су аутори Срђан Удовичић и Марко Јовичић, део је пратећег програма јубиларног Фестивала. Постављена на Тргу културе, током трајања манифестације посетиоцима пружа прилику да кроз плакате награђених филмова упознају богату историју Фестивала филмског сценарија.

Изложбу чине плакати филмова чији су сценарији током пет деценија постојања Фестивала овенчани наградом за најбољи филмски сценарио, представљајући својеврсну ретроспективу најзначајнијих остварења која су обележила његову историју.

– Жеља нам је била да кроз плакате подсетимо на филмове који су обележили историју Фестивала и домаће кинематографије. Иза сваког плаката стоји прича која је најпре настала као сценарио, па изложба представља својеврсно путовање кроз пола века филмског стваралаштва. Надамо се да ће пробудити успомене код оних који су ове филмове гледали, али и подстаћи млађе генерације да их открију, истакао је Удовичић.

Међу награђеним остварењима, која су обележила историју домаће кинематографије и Фестивала филмског сценарија од 1977. до 2025. године , налазе се: „Љубавни живот Будимира Трајковића“, „Окупација у 26 слика“, „Освајање слободе“, „Ко то тамо пева“, „Само једном се љуби“, „Вариола Вера“, „Балкан експрес“, „У раљама живота“, „Отац на службеном путу“, „Срећна нова ’49“, „Већ виђено“, „Живот са стрицем“, „Кудуз“, „Граница“, „Вирџина“, „Црни бомбардер“, „Горила се купа у подне“, „Ни на небу ни на земљи“, „Урнебесна трагедија“, „Убиство с предумишљајем“, „Танго је тужна мисао која се плеше“, „Ране“, „Црна мачка, бели мачор“, „Небеска удица“, „Земља истине, љубави и слободе“, „Апсолутних сто“, „Мала ноћна музика“, „Кад порастем бићу кенгур“, „Журка“, „Седам и по“, „Клопка“, „Љубав и други злочини“, „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи“, „Српски филм“, „Шишање“, „Парада“, „Кругови“, „Непослушни“, „Енклава“, „Поред мене“, „Реквијем за госпођу Ј.“, „Изгредници“, „Ајвар“, „Отац“, „Нечиста крв“, „Небеса“, „Траг дивљачи“, „Радничка класа иде у пакао“ и „Изолација“.

КАБАРЕ „ВЕСЕЛЕ ДЕВОЈКЕ“

Тијана Дапчевић, Зорана Павић и Даница Тодоровић забавиле су фестивалску публику на Тргу културе женским причама и познатим хитовима EX Југославије, или музичко-сценским спектаклом који прича причу о најбољим другарицама из детињства које се поново окупљају у Караоке клубу. Представа „Веселе девојке“ је адаптација истоименог америчког мјузикла, а приче о срећи, љубави, пријатељству и поверењу, али и незадовољству и неостверености, хитови за сва времена и позната, драга женска лица разгалили су друго фестивалско вече.

ДРУГО ВЕЧЕ 50. ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

Други дан приказивања филмова на 50. Фестивалу филмског сценарија започео је пројекцијом остварења „Биће нових лета“ у врњачком „Биоскопу“, за који сценарио и режију потписује Гвозден Ђурић. Филм прати породицу Шкрбић, која се након изненадног финансијског краха суочава са немогућношћу да оде на традиционално летовање. У покушају да сачува привид друштвеног статуса, породица инсценира одмор, што доводи до низа комичних, али и емотивних ситуација које откривају крхкост породичних односа и илузију савршеног живота.

Вечерњи програм на Летњој позорници настављен је премијерним приказивањем филмова „Божићна авантура“ и „И у добру и у злу“. Пре пројекције, публици су се поклонили Саша Али и Наташа Аксентијевић, представљајући екипу филма „Биће нових лета“.

Филм „Божићна авантура“ је божићна породична комедија, редитеља Марка Јовичића, настала по сценарију Рок Радише. Филм прати младог балетана из Македоније који, доласком у дом породице своје веренице на Златибору, упада у низ комичних ситуација насталих услед судара различитих менталитета, обичаја и породичних вредности. Након пројекције, публици су се поклонили редитељ Марко Јовичић, глумац и сценариста Рок Радиша, дистрибутер Огњен Дрењанин, директор филма, Стефан Филиповић, копродуцент Зоран Томић и глумци Огњен Шопаловић, Стефан Ђоковић, Миљан Прљета, Саша Ђурашевић, Анастасија Кнежевић и Мита Илић.

Крај друге фестивалске вечери обележила је премијера филма „И у добру и у злу“,чију режију потписује Владимир Алексић, сценаристкиње Милице Константиновић. Ова духовита породична драма прати Јулијану и Стојка, супружнике пред разводом, чији се планови неочекивано мењају када се у причу умешају њихове мајке, покушавајући да по сваку цену спасу њихов брак. Након пројекције, публику су поздравили редитељ Владимир Алексић, сценаристкиња Милица Константиновић, извршни продуцент Марко Јовичић, сценографкиња Невена Марковић, костимографкиња Татјана Будимилић, шминкерка Мирјана Ракић, директор фотографије Миодраг Трајковић, директор филма Стефан Филиповић и глумци Саша Ђурашевић, Снежана Јеремић Нешковић, Гала Виденовић.

Иако ове године није била у могућности да присуствује Фестивалу, Мира Бањац упутила је поздравну поруку поводом јубилеја, коју је публика имала прилику да види на великом платну Летње позорнице.

 „Драги моји, срдачне честитке шаљем поводом великог јубилеја пола века посвећености филмској уметности и бриге о мојим глумцима. Током свих ових година фестивал је постао место сусрета уметника, стваралаца и љубитеља филма, остављајући неизбрисив траг у нашим животима. Праштајте што нисам вечерас са вама, због раније преузетих обавеза. Желим вам још много успеха и јубилеја, испуњених уметношћу, љубављу и аплаузима. Хвала вам од срца, Ваша Мира Бањац.“

ФЕСТИВАЛСКИ РАДИО УГОСТИО САШУ МИЛЕНКОВИЋА И ГОРАНА РАДОВАНОВИЋА

Гости Фестивалског радија, првог дана јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија, били су директор Културног центра Врњачке Бање Саша Миленковић и сценариста, редитељ и продуцент Горан Радовановић. На тераси врњачког „Биоскопа“ разговарало се о историјату и значају фестивала, али и о актуелним темама које прате његово овогодишње, јубиларно издање.

КОНЦЕРТ „НАШЕ ВЕЧЕ“ ИВАНА БОСИЉЧИЋА УВЕО ПУБЛИКУ У ЈУБИЛАРНИ 50. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

Музичко-поетским спектаклом „Наше вече“, глумац Иван Босиљчић најавио је почетак јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија. Публика је уживала у споју глуме, поезије и музике, уз добро познате нумере, попут „Све што знаш о мени“, „Жуте дуње“, „И сад ме по теби познају“, „Еј, да имам, ко што немам“ и других песама које су испуниле вече.

– Овакви фестивали и овакви сусрети веома су важни за нас уметнике, јер нас сваки пут подсете да доброте и лепоте још увек има. Велики Достојевски је рекао „Лепота ће спасити свет“. Ја сам глумац, али сам у браку са певачицом. Њене колеге су ми рекле да је највећи комплимент за једног певача када пева на сцени и сви певају углас са њим. А ја кажем да је највећи комплимент за једног глумца када он говори стихове или текст на сцени, а испред њега је потпуна тишина. Ви вечерас можете и једно и друго. Можете шта год хоћете, јер је ово „Наше вече“ и вечерас славимо, поручио је Босиљчић публици током концерта.

Иван Босиљчић, поред драмског, има вишегодишње искуство у мјузиклу, добитник је бројних награда, а познат је по десетинама успешних телевизијских улога. Музичко-поетским театром бави од 2009. године, а иза себе има успешне ауторске пројекте „Љубав је само реч“, „Маштања“ и „Пар стихова за нас“. Круну досадашњег рада представља управо пројекат „Наше вече“,чија је премијера одржана 2021. године и сврстава се међу најуспешније музичко-поетске представе на домаћој сцени.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 50. ЈЕДИНОГ ПРАВОГ ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

Врњачка Бања отворила је врата 50. Јединог правог Фестивала филмског сценарија „Горки лист“, манифестације која већ пола века слави снагу златне писане речи, уметност филмског сценарија, домаћу кинематографију и ауторе чије су приче постале део културног наслеђа. Први Фестивал филмског сценарија одржан је 1977. године. Од тада до данас, кроз Врњачку Бању прошле су генерације сценариста, редитеља и глумаца чија су остварења оставила неизбрисив траг у историји домаћег филма.

Од 9. до 14. августа публику очекује 15 филмова, од којих је 13 у такмичарском програму, уз четири премијерна остварења, као и два филма ван конкуренције. И овогодишње издање доноси избор најзначајнијих домаћих филмских остварења насталих у периоду између два фестивала.

Покровитељи фестивала су Министарство културе Републике Србије, Филмски Центар Србије, Општина Врњачка Бања, Културни центар Врњачке Бање и Туристичка организација Врњачка Бања.

Свечано отварање Фестивала започело је традиционалним дефилеом учесника, филмских екипа, чланова жирија и организатора Тргом културе, где су им срдачну добродошлицу пожелели водитељи програма Биљана Обрадовић и Воја Недељковић.

Овогодишњи фестивалски програм прати и оцењује неколико жирија. Стручни жири чине Светислав Басара, Биљана Максић, и Милош Јанковић. Из угла новинара, филмове ће вредновати Зорица Драгојевић, Александар Гајовић и Љубомир Раданов, док ће о добитнику награде „Марко Живић“ за најбољег младог глумца, коју додељује „Телеком Србија“, одлучивати жири, у саставу: Милица Милша, Ана Сакић и Бранислав Недић. Селекторка 50. Фестивала филмског сценарија Ивана Вујић.

Након дефилеа, програм је настављен на Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“, где су публику кроз вече повели водитељи Мирка Васиљевић и Миљан Прљета.

У име Општине Врњачка Бања, присутне је поздравио председник општине Бобан Ђуровић, који је захвалио свима који су својим преданим и несебичним радом допринели да фестивал деценијама траје и да данас са поносом обележи велики јубилеј.

– Захвалност дугујемо и новим нараштајима и генерацијама, које доносе нову енергију, нове идеје и своје стваралаштво представљају управо овде, у Врњачкој Бањи. Наша жеља је да представница културе филмског сценарија буде Врњачка Бања и да се сва дела у будућности прво презентују у нашем месту, рекао је Ђуровић и истакао да је Врњачка Бања до сада била достојан представник српске кинематографије и филмског стваралаштва, те изразио уверење да ће ту улогу успешно наставити и у годинама које долазе.

Поводом 50. издања фестивала, Златнике цара Константина доделили су жири града домаћина, у саставу: др Дејан Нешић, Јасмина Трифуновић и Миомир Михајловић, као и Уметничко веће фестивала које чине: Саша Миленковић, Ивана Вујић, Иван Џатић, Марко Јовичић и Ана Стојковић. По одлуци жирија града домаћина, Златник цара Константина за изузетан допринос афирмацији и промоцији фестивала припао је Горану Радовановићу, док је Уметничко веће донело одлуку да се Златником цара Константина награди глумица Гала Виденовић.

Специјалну награду у виду статуе Данила Бате Стојковића за визију, преданост и изузетан лични допринос расту, развоју и препознатљивости Фестивала филмског сценарија, председник врњачке општине, Бобан Ђуровић уручио је извршном продуценту фестивала и редитељу, Марку Јовичићу.

Захваљујући на признању, Марко Јовичић истакао је да фестивал није дело једног човека, већ свих који учествују у његовој организацији, али и публике која му из године у годину даје посебну снагу.

– Фестивал не постоји без вас, односно без публике. Хвала вам што сте овде са нама и да прославимо и наредних педесет, поручио је Јовичић.

На свечаном отварању уручене су и повеље институцијама и појединцима који су својим радом допринели развоју и континуитету фестивала. Повеље су додељене Општини Врњачка Бања, Министарству културе, Филмском центру Србије и Југословенској кинотеци, као и Јелени Боровић Димић, Милану Никодијевићу и Саши Миленковићу. Посебна част указана је оснивачима фестивала, Бошку Руђинчанину, Велимиру Бати Живојиновићу, Миомиру Мики Стаменковићу, Васиљки Богићевић и Душану Перковићу, којима су постхумно додељене повеље. Минутом ћутања одата је почаст Марији Миленковић, певачици која је својим чаробним гласом, изузетном емоцијом и музичким умећем оставила посебан траг и била део Фестивала филмског сценарија.

Током свечаног отварања Милан Никодијевић уручио је Предрагу Перишићу „Златно перо Гордана Михића“ за животно дело. Никодијевић је подсетио на Перишићев први наступ на Фестивалу пре пола века, када је заједно са Миланом Јелићем освојио награду за сценарио „Љубавни живот Будимира Трајковића“. Истичући да је богат опус Предрага Перишића посвећен „обичном животу“, Никодијевић је нагласио његову способност да кроз комедију говори о свакодневним проблемима, породичним односима, одрастању, неправдама и људским слабостима. Подсетио је и на Перишићев дугогодишњи рад на телевизији, као и на његову везу са Фестивалом, где је био награђиван, члан жирија и учесник Летње школе филмске драматургије.

– Сада тихује и пише кратке приче за дуге ноћи. Ову коју сам управо испричао му поклањам, рекао је Никодијевић.

Предраг Перишић пожелео је Фестивалу филмског сценарија срећан 50. рођендан и још најмање толико година трајања, истичући да га за Врњачку Бању вежу посебне успомене, те да је прва награда коју је добио далеке 1977. године на овом фестивалу, на известан начин определила њега и Милана Јелића да се и даље баве филмом. Он је прогласио 50. Фестивал филмског сценарија отвореним, уз цитат италијанског редитеља Бернарда Бертолучија.

–  Када су поставили питање италијанском редитељу Бертолучију, да ли се он плаши да ће телевизија уништити филм, он је врло лепо одговорио „Можда сам идеалиста, али и даље мислим да је биоскоп катедрала у коју идемо да сањамо заједнички сан“, навео је Перишић.

Почетак јубиларног издања фестивала обележио је и величанствени ватромет, који је означио и почетак вишедневног филмског програма. Уследила је пројекција филма „Хајдук у Београду“, као и премијерно приказивање остварења „Птица на стази слонова“, а публици су се поклонили чланови ауторских и глумачких екипа оба филмска остварења.

По традицији, прво вече фестивала заокружено је коктелом за учеснике, који је приређен на платоу код Замка културе.

У башти Замка културе, 2. августа, у оквиру манифестације ,,Арт тура”, уприличено је вече најлепших музичких шлагера.

Манифестација ,,Арт тура” која се реализује у Замку културе, по концепту управнице Марије Аћимовић, представља културно-уметничку манифестацију која у оквиру програма организује интерактивне радионице и концерте.

Овом приликом, у оквиру концертног дела програма, за публику је наступио врњачки вокално-инструментални састав – бенд ,,Ритам душе”. Овај бенд чине: Анкица Ђорђевић (вокал), Магдалена Петровић Илић (вокал), Драган Стојковић (гитара), Иван Миодраговић (гитара) и Дејан Ђорђевић (кајон). Чланови овог бенда потрудили су се да публици приреде вече за памћење.

– Данас наступа бенд ,,Ритам душе”. Ми имамо често наступе по Врњачкој Бањи, али ово је наш први наступ у Замку културе. Добили смо један леп позив од управнице Замка да изведемо неке познате шлагере. Ми имамо неколицину тих песама на нашем репертоару, али те песме не чине већину нашег репертоара. Тако да ово је и за нас неки изазов који смо радо прихватили јер је то једна лепа музика за сва времена коју треба неговати. Ми ћемо вечерас извести двадесетак песама у акустичној обради, најавила је Магдалена.

Концерт је отворен песмом ,,Потражи ме у предграђу” (Мери Цетинић) из 1994. године. У наставку низали су се добро познати шлагер хитови као што су: ,,Златни дан” (Бисера Велетанлић), ,,Дођи у пет до пет” (група ,,Амбасадори”), ,,Моја последња и прва љубави” (Тереза Кесовија), ,,Звиждук у осам” (Ђорђе Марјановић), ,,Одисеја” (Лео Мартин), ,,Почнимо љубав испочетка” (Бети Ђорђевић) и сл. Нарочито одушевљење изазвала је популарна филмска музика у интерпретацији глумаца као што је нумера ,,Девојко мала” (Властимир Ђуза Стојиљковић, филм: ,,Љубав и мода”), затим две познате нумере из популарног домаћег филма ,,Балкан експрес” – ,,Та твоја мунд хармоника” (Оливера Марковић) и ,,Последњи танго” (Тања Бошковић); а посебно у част недавно преминуле Оливере Катарине, чланови овог бенда извели су песму ,,Париски локал”.

Публика је уживала у предивној вечери  прожетој емоцијама, пријатним дружењем, раздраганом атмосфером и квалитетном музиком која одолева времену.

У Замку културе, 30. јула, званично је завршен 21. Међународни
фестивал класичне музике ,,Врњци”.

Последње фестивалске вечери наступио је
ансамбл ,,Ренесанс” и пре почетка наступа мр Љубомир Димитријевић,
флаутиста и музички педагог, као један од оснивача ансамбла, за наше новине је
изјавио следеће:
– Велика нам је част што завршавамо овај фестивал. Са великом пажњом
смо припремали овај програм, желећи да представимо музику ,,Из векова
громовите тишине”. Ово је, како ја то волим да кажем, најновија епизода из
,,сега мега ултра” серијала ,,Ренесанс у Србији” 57. сезона. Дакле, ми ћемо
представити слике из прошлости, али оживљене слике. Свака музичка нумера
осликава једно време, једну атмосферу и људе који су у то време постојали,
радовали се или туговали. Тако да ће бити један спектар музике од друге
половине 13. века из шпанског двора, па све тамо негде до краја 19. и почетка

20. века са неким народним песмама из ових наших крајева. Између тога има
    наравно и ренесансе и барока и кажем да је то нешто што треба публику да
    спроведе кроз пределе, кроз време, али и кроз оно срећно доба када се музика
    могла слушати само уживо и када се дуго, дуго чекало да дође неко да нешто
    засвира и запева. Данас смо ми много размажени, много извољевамо и навикли
    смо да слушамо музику непримерено јако. То је оно што музици одузима
    суштину јер звук је у лепоти само када је он у свим нијансама. Данас живимо у
    агресивном добу, и наравно, музика верно осликава доба у коме ми живимо:
    агресија, бука, неконтролисани шумови, а то је управо оно што нарушава све
    што ми као ,,Ренесанс”, као ансамбл који гаји музику на историјским
    инструментима, на инструментима који су постојали у то време, јесмо. То значи
    да су сви ти наши наступи намењени малом броју људи и у малом простору,
    управо као што је то у овом замку, па још и Замак културе.
    Овај ансамбл из Београда, један је од најстаријих активних музичких
    састава програмски оријентисан на рану и традиционалну музику са простора
    читавог региона коју изводе на аутентичним инструментима.

– Певање, то је посебан начин певања које је постојало пре оног што ми
знамо као опера и ту су Марија Милосављевић, сопран и Николина Ковачевић,
алт. Затим имамо жичане инструменте: лаута, шаргија, средњовековна лаута, то
су Дарко Карајић и Александар Дотлић. Затим виела или, да кажемо виолина, то
је Тара Костандиновић. Затим, диван инструмент стари, а то је харфа, мала
харфа, инструмент претеча данашњег тромбона, а то је сегбат и наравно,
неизбежне удараљке, али врло дискретно. Ја ћу свирати неке старе дувачке
инструменте, као што су: флаута, фрула, траверзо флаута, гемсхорн и наравно
гајде, најавио је Љубомир Димитријевић.
Концерт под називом ,,Из векова громовите тишине” јесте једно магично
путовање кроз звукове који су обликовали дух и идентитет српског народа.
Својим наступом, овај популарни ансамбл, пробудио је и пренео емоцију и
атмосферу неких давних времена. Публика је мелодијски била транспонована
кроз векове националног музичког наслеђа, чиме је ансамбл ,,Ренесанс” још
једном потврдио свој статус синонима за очување нематеријалног културног
добра.

НАЈАВЉЕН ЈЕДИНИ ПРАВИ ЈУБИЛАРНИ 50. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА – ГОРКИ ЛИСТ

Под слоганом „Пола века златних речи“ јубиларно издање доноси 13 филмова у такмичарском програму, четири премијере и низ пратећих садржаја

Јубиларни, „Једини прави 50. Фестивал филмског сценарија – Горки лист“ биће одржан од 9. до 13. августа у Врњачкој Бањи, под слоганом „Пола века златних речи“, најављено је на конференцији за медије одржаној 30. јула у београдској МТС дворани. У такмичарском програму наћи ће се 13 филмова, међу којима су четири премијере, док ће ван конкуренције бити приказана још два остварења.

Ове године Фестивал обележава велики јубилеј –  пет деценија постојања, славећи ауторе, сценаристе и филмове који су оставили неизбрисив траг у историји српске кинематографије. Током пола века израстао је у најзначајнију домаћу манифестацију посвећену филмском сценарију као темељном стубу филмске уметности и место сусрета најистакнутијих аутора, глумаца и публике.

На конференцији за медије поводом отварања јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија, присутнима су се обратили: Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачка Бања; Марко Јовичић, извршни продуцент и редитељ Фестивала; Милош Јанковић, члан стручног жирија; Александар Гајовић, члан жирија новинара; Ивана Вујић, селекторка Фестивала, Катарина Крстајић – ПР менаџер компаније „Горки лист“, као и водитељи овогодишњег програма, Мирка Васиљевић и Миљан Прљета. Модератор конференције била је Весна Ђорђевић.

Учесници конференције за медије на којој је најављен јубиларни 50. Фестивал филмског сценарија

Фото: Тамара Стојановић

Фестивал, основан 1977. године, већ пет деценија је посвећен филмском сценарију и ауторима чије приче добијају свој коначни облик на великом платну. Директор Културног центра Врњачка Бања Саша Миленковић подсетио је на људе који су учествовали у оснивању фестивала и најавио да ће њихов допринос бити обележен током јубиларног издања.

– То су пре свега Бошко Руђинчанин, дугогодишњи директор Културног центра Врњачка Бања и Фестивала филмског сценарија, Мики Стаменковић, Душан Перковић, Васиљка Богићевић и Бата Живојиновић. Важно је да је тематско усмерење фестивала, постављено још 1977. године, остало исто до данас, а то је сценарио, рекао је Миленковић.

Миленковић је најавио промоцију монографије о историји фестивала аутора Милана Никодијевића, као и две тематске изложбе. Једна ће бити посвећена плакатима награђених филмова, а друга плакатима фестивала од његовог оснивања до данас.

Током трајања манифестације свакодневно ће бити организоване конференције за медије, сусрети публике са ауторима и екипама филмова, као и бројни пратећи програми. Изложбе, промоције књига, концерти и Симпозијум „Пола века Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи, ове године биће посвећени обележавању великог јубилеја.

По речима Миленковића, новина су и називи главних фестивалских награда. Уместо досадашњих признања, добитницима ће бити уручене награде „Златни“, „Сребрни“ и „Бронзани замак“, назване по Замку културе Белимарковић, једном од препознатљивих здања Врњачке Бање.

Селекторка фестивала Ивана Вујић рекла је да овогодишњи програм окупља ауторе различитих генерација и продукције различитог обима, као и да јој велику част представља то што је укључена у дуготрајан културни догађај, као што је Фестивал филмског сценарија.

– Дубоко се клањам филму и Фестивалу на снази да опстане педесет година. Сценарио је почетак свега, покретач, инспирација и темељ сваког доброг филма. Најважније је да публика остане изненађена и да филм до самог краја задржи неизвесност. Овогодишња селекција окупља и доајене српског филма и сценарија, али и младе ауторе, а управо тај спој различитих генерација и продукција даје посебан квалитет програму, рекла је Вујић.

У такмичарском програму биће приказани филмови „Хајдук у Београду“, „Биће нових лета“, „Милева Ајнштајн“, „Мачји крик“, „Ђенерал“, „Саучесници“, „Повратак Жикине династије“, „Седеф магла“ и „Спортско срце“, као и премијере филмова „Птица на стази слонова“, „Божићна авантура“, „И у добру и у злу“ и „Дупликат“. Филм „Дупликат“ настао је на основу сценарија који је победио на конкурсу Фестивала за најбољи оригинални сценарио 2025. године. Ван конкуренције биће приказани филмови „Соба 23“ и „Жетва“.

Извршни продуцент и редитељ фестивала Марко Јовичић навео је да је конкурс последњих година прерастао у конкретан пут од написаног сценарија до снимљеног филма.

– Ове године на конкурс је стигло више од 350 сценарија. Људи су видели да то није само прича, већ да се филм по победничком сценарију заиста снима и приказује на наредном фестивалу. Верујем да ће овај, педесети Фестивал, бити више од јубилеја, да ће нас подсетити да будемо ближи једни другима и да се вратимо ономе што је суштина сваког стваралаштва. Сценарио је срце сваког филма. Управо зато смо, у част великог јубилеја, у такмичарску селекцију уврстили све пријављене филмове, желећи да нико не остане ван овог свечаног фестивалског издања, рекао је Јовичић.

О наградама за најбољи сценарио одлучиваће стручни жири у саставу Светислав Басара, Биљана Максић и Милош Јанковић. Награду новинара „Славко Лазаревић“ доделиће жири који чине Зорица Драгојевић, Александар Гајовић, Бранимир Локнер и Љубомир Раданов.

Члан стручног жирија Милош Јанковић рекао је да је рад жирија већ почео и да ће одлуке бити саопштене на завршној вечери фестивала.

– Када нешто траје пет деценија, посебно када је реч о културној манифестацији, то захтева озбиљан однос. Са том одговорношћу приступио сам и раду у жирију, рекао је Јанковић.

Члан новинарског жирија Александар Гајовић оценио је да овогодишња селекција доноси изузетно квалитетне сценарије, истичући да је криза сценарија, по његовом мишљењу, превазиђена. Поводом јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија најавио је да ће Народној библиотеци у Врњачкој Бањи поклонити по два примерка свих својих до сада објављених књига – укупно десетак наслова, као лични допринос обележавању великог јубилеја.

Генерални покровитељ и дугогодишњи партнер Фестивала и ове године је Горки Лист. Представница компаније Катарина Крстајић честитала је организаторима велики јубилеј, истичући да Горки Лист деценијама подржава културу и филмску уметност, а посебно Фестивал филмског сценарија, јер „без добре приче нема ни великог филма“. Она је најавила да ће Горки Лист и ове године доделити Награду публике филму који освоји највише симпатија гледалаца.

Фестивал ће свечано бити отворен 9. августа на Летњој позорници „Данило Бата Стојковић“, чему ће претходити концерт глумца Ивана Босиљчића под називом „Наше вече“, на Тргу културе, којим ће продефиловати учесници и гости овогодишњег фестивала. Пројекцијом  филма „Хајдук у Београду“,  званично почиње такмичарски програм. Свечано затварање заказано је за 13. август уз пројекцију филма „Спортско срце“, доделу награда и велики концерт „Награђенима у част“ у извођењу Симфонијског оркестра Зрењанинске филхармоније.

Најављен једини прави јубиларни 50. Фестивал филмског сценарија – Горки лист, који ће бити одржан од 9 до 13. августа.