„Vrnjački likovni krug” okupio lokalne umetnike u Zamku kulture

Tradicionalna umetnička manifestacija „Vrnjački likovni krug“ koja okuplja slikare, vajare i primenjene umetnike koji žive i stvaraju u Vrnjačkoj Banji, svečano je otvorena 7. maja 2026. godine u Zamku kulture. Cilj ove manifestacije, koju organizuje Kulturni centar Vrnjačke Banje, jeste afirmacija i promocija stvaralaštva umetnika sa teritorije vrnjačke opštine.

Postavka donosi raznovrsna dela – od skulpture, slikarstva i grafike, do fotografije, keramike i kombinovanih tehnika, potvrđujući kontinuitet i vitalnost likovne scene Vrnjačka Banja.

 Publici su svoje radove predstavili: Toma Tomić, Svetlana Pažiljceva Lanka, Milan Todorović Rubljov, Branko Milanović, Žikica Dačković, Slobodan Marinković, Radomir Đurić, Mladen Lazarević, Aleksandar Šerović, Nikola Tošić i Katarina Kljajić.

Izložba objedinjuje različite medije i umetničke pristupe. Posetioci su mogli da vide skulpturu „Jegulja” Tome Tomića, fotografske radove Svetlane Pažiljceve Lanke, kao i dela Milana Todorovića Rubljova „Kralj i kraljica”, „Gajdaš” i „Bella Serbica”. Predstavljeni su i radovi Branka Milanovića, Žikice Dačkovića, Slobodana Marinkovića, Radomira Đurića, Mladena Lazarevića, Aleksandra Šerovića, Nikole Tošića i Katarine Kljajić, čija dela tematski i tehnički svedoče o spoju tradicionalnog i savremenog izraza.

Govoreći o značaju manifestacije, Milan Todorović Rubljov istakao je da „Vrnjački likovni krug” predstavlja presek savremenog stvaralaštva umetnika koji iz godine u godinu publici donose nove ideje i forme.

– „Vrnjački likovni krug” nastavlja da živi jednim apsolutnim životom. Posebno je važno pružiti podršku mladim umetnicima, ohrabriti ih i pomoći im da pokažu svoj talenat i mogućnosti – rekao je Rubljov, podsetivši da Kulturni centar Vrnjačka Banja organizuje i petu Likovnu koloniju sa akcentom na mlade stvaraoce.

O značaju umetnosti kao univerzalnog jezika govorio je i Žikica Dačković.

– Umetnost nema granica. Ona je ambasada svih zemalja i predstavlja narode na kulturan i emotivan način. Najvažnije je da ljudi budu prisutni, jer sve ovo ne radimo samo zbog sebe, već i zbog publike – poručio je Dačković.

Mladen Lazarević naglasio je važnost okupljanja i međusobne razmene među umetnicima.

– Likovni umetnici su često individualci zatvoreni u svojim ateljeima, ali je dragoceno kada imamo priliku da pokažemo svoj rad, razmenimo mišljenja i jedni druge podstaknemo na dalje stvaranje – istakao je Lazarević.

U predgovoru kataloga, istoričar umetnosti Leposava Strugarević naglašava da izložba, iako okuplja umetnike povezane istim geografskim prostorom i kulturnim nasleđem, odiše izuzetnom raznolikošću i predstavlja susret tradicionalnih tehnika i savremenih medija.

Prateći program dodatno je obogatio pop-rok hor iz Vrnjačka Banja, koji radi pod rukovodstvom Katarina Aksentijević.

Izložba „Vrnjački likovni krug” biće otvorena za posetioce u Zamak kulture do kraja jula.

VREDNA NASLEDSTVA NE DOLAZE PREKO SUDA, VEĆ IZ DUŠE

Jedan testament, tri zeta, mnogo tajni i još više osmeha donosi pozorišna komedija rađena po tekstu i u režiji Julijana Lučanina koja je svoje deveto izvođenje doživela u Vrnjačkoj Banji 1. maja unoseći mnogo pozitivne energije vrnjački Bioskop.

 „Taštin testament“ je priča o trojici zetova koji se nakon smrti tašte Svetlane okupljaju u njenom stanu kako bi se oprostili i prisetili lepih momenata. Umesto klasaične oporuke, zatiču audio poruku na kaseti u kojoj im Svetlana ostavlja niz zagonetki koje moraju da reše kako bi došli do navodnog „bogatstva“. Trag po trag, kreću u potragu kroz stan, ali svaki zadatak otkriva njihove lične nesigurnosti, zategnute odnose i dugo skrivane tajne.

— Želim da izrazim veliku zahvalnost Vrnjačkoj Banji koja nam je omogućila deveto igranje predstave i mogu da vam kažem da smo ovde oborili rekord gledanosti na jednom igranju sa 240 ljudi u publici. Premijeru smo imali u Beogradu, očekuje nas još par izvođenja u ovoj polusezoni, a od jeseni imamo planove za gostovanja širom regiona, ali i u Austriji i Nemačkoj.

Inače, ovo je moj autorski komad koji je nastao pre nekih godinu-dve i zamisao je bila da igraju starije kolege, ali sam, ipak, doneo odluku da mi mlađi pokušamo da doprinesemo nekom našom prizmom i da iz naše situacije prikažemo jedan specifičan odnos likova. Publika je do sada bila zadovoljna, priča im je nova i interesantna, nije nešto već viđeno, a svako može da se poistoveti sa nekim od trojice likova, jer sam siguran da svako od nas ima poznanika, člana šire familije koji nosi karakteristike Borisa, Radeta ili Ace, kaže autor i ističe da u centru priče nisu ni testament, ni nasledstvo, već ljudi sa manama, nevoljama, vrlinama i ludostima, a da se baš u tom haosu, u svakodnevnim promašajima i pokušajima da budemo bolji, krije prava vrednost – nasleđe koje ne ide preko suda, nego preko duše.

„Taštin testament“ je komedija o svima nama, o nesporazumima koje uporno negujemo, tajnama koje delimo sami sa sobom, i o tome koliko je teško, a smešno, biti iskren kada je to zaista potrebno.

U predstavi igraju: Aleksa Arsenović, Tadija Josipović, Julijan Lučanin.

Paralelno sa angažovanjem na ovoj predstavi, Julijan priprema i duo dramu, a za Vrnjačku Banju ga, kako kaže, vežu posebne emocije jer je ovde dolazio na odmor sa roditeljima, na prve đačke ekskurzije i rekreativne nastave, a danas u Vrnjcima ima prijatelje sa kojima se rado druži.

Vesna Đorđević

PREDAVANJE ALEKSANDRA REPEDŽIĆA – KULT MRTVIH KOD VLAHA

Magijsko-religijska praksa kod Vlaha prilikom sahranjivanja pokojnika“ naziv je predavanja koje je u Zamku kulture održao Aleksandar Repedžić, doktorant etnologije i antropologije. Govoreći o obrednoj praksi Repedžić je upoznao prisutne sa kultom mrtvih kod Vlaha, objasnio smrt bez sveće i smrt sa svećom, rajsku sveću i sveću stat, običaj stavljanja kape, noža i novca, kupanje pokojnika i pesmu ispratnicu pretekaturu.

Preko 20 godina Aleksandar Repedžić bavi se ovom temom, od prvih dana svojih studija, na terenskim istraživanjima, kao saradnik Muzeja u Majdanpeku.

– Bilo je bitno da razumemo kult mrtvih kod Vlaha. Pravili smo opsežnu zbirku sa kultnim hlebovima koji su prisutni na svim daćama, odnosno pomanama kako se nazivaju na vlaškom. Sahrana i samo žaljenje rezervisano je samo za porodicu. Tu zajednica pomaže. Ukućani pre same sahrane ne smeju ništa da rade. Od dana smrti pokojnika, do sedme godine je upravo taj magijsko-religijski čin, odnosno daće i one su spona i način kako komuniciramo sa našim pokojnicima.

Običaj „crna svadba“ je sa područja severoistočne Srbije kada se otkopava pokojnik nakon 40 dana, i to kada neko mlad umre, kako bi zaslužio dva raja, pošto se kod Vlaha smatra da svi odlaze u raj, ali kada niko više ne pominje pokojnika, on nije nigde, čak ni u raju. To je način kako bi porodica za mladog pokojnika obezbedila drugi raj. Upravo taj običaj govori koliko je kult mrtvih bio bitan za zajednicu Vlaha, a i dan-danas postoje različite modifikacije. Tako su nekad hlebove za pomane spremali kod kuće, danas to rade pekare. Postojale su pesme petrekature, odnosno pesme ispraćajnice, da se isprati pokojnik, da se upozna sa onim svetom gde smrt nije ružna, nije zubata, ona je oslobođena od samog Gospoda i da ona mora da uzme i dete iz kolevke, ali i starca, vojnika i mladu ženu. Te pesme su se pevale tri puta dok je pokojnik u kući i one su uvodile pokojnika na onaj svet. To je jedna lepa lirska pesma koja traje i po 45 minuta. Danas toga više nema, objašnjava Repedžić.

Za pokojnika je bitno da se obezbedi voda i svetlost, kako bi on tamo bio obasjan svetlošću. Ukoliko pokojnik umre iznenada i ne nađe se u tom trenutku sa svećom u ruci, onda se priprema rajska sveća koja je jedno umetničko delo, originalna je. Izrađuje se od 44 sveće od prirodnog voska, ukrašena je sa lepim motivima koji izgledaju kao da su heklani. Rajska sveća se pali na 40 dana da bi obezbedila svetlost na onom svetu za samog pokojnika. Ovi običaji karakteristični su za Vlahe i za zajednicu koja živi u severoistočnoj Srbiji.

U Zamku kulture, povodom Dana planete zemlje (22. april), održana je interaktivna radonica za decu

U Zamku kulture, povodom Dana planete zemlje (22. april), održana je interaktivna radonica za decu, uzrasta od 9 do 14 godina, pod nazivom ,,Biogeografski mozaik sveta”. Radionicu je vodila Ana Stojaković, diplomirani geograf.

Dan planete zemlje kao Međunarodni praznik obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta. Ideja ovog praznika jeste skretanje pažnje i širenje svesti o stanju prirode na planeti Zemlji, apelujući na poboljšanje kvaliteta životne sredine.

U okviru radionice, deca su bila podeljena u osam grupa i izrađivali su različite segmente mape, koristeći raznovrsna semena i minerale. Izrada je bila koncipirana u tri faze: bojenje određenih delova mape, lepljenje semena i minerala i konačno spajanje svih delova na jednoj podlozi. Na ovaj način, učesnici radionice verno su prikazali biogeografske odlike različitih delova naše planete, gde su istraživali i otkrivali vezu između klime, reljefa i poljoprivrednih kultura. Nakon izrađenih delova mape, svi su složeni zajedno u jednu celinu kako bi stvorili biogeografski mozaik sveta.

Koncept radionice, imao je cilj da edukuje najmlađe i da u njima probudi odgovornost prema svome okruženju, a time i prema planeti Zemlji.

Predstava „Taštin testament“, po tekstu Julijana Lučanina, biće izvedena na sceni Vrnjačkog bioskopa 1. maja 2026. godine, od 20 časova.

Priča govori o trojici zetova Borisu, Radetu i Aci, koji se nakon smrti tašte Svetlane okupljaju u njenom stanu kako bi se oprostili i prisetili lepih momenata. Umesto klasične oporuke, zatiču audio poruku na kaseti u kojoj im Svetlana ostavlja niz zagonetki koje moraju da reše kako bi došli do navodnog „bogatstva“. Trag po trag, kreću u potragu kroz stan, ali svaki zadatak otkriva i njihove lične nesigurnosti, zategnute odnose i dugo skrivene tajne.

Prema rečima autora Julijana Lučanina „Taštin testament“ je komedija o svima nama, o nesporazumima koje uporno negujemo, tajnama koje delimo sami sa sobom, i o tome koliko je teško, a smešno, biti iskren kada je to zaista potrebno. U centru ove priče, autor ističe, da nisu ni testament, ni nasledstvo, već ljudi sa manama, nevoljama, vrlinama i ludostima. I baš u tom haosu, u svakodnevnim promašajima i pokušajima da budemo bolji, krije se prava vrednost – nasleđe koje ne ide preko suda, nego preko duše.

U predstavi igraju: Aleksa Arsenović, Tadija Josipović, Julijan Lučanin.

Teskt i režija: Julijan Lučanin

Inspicijent: Ksenija Đurić

Scenografija: Lena Vidić

Muzika i svetlo: Aleksa Nikolić

Cena ulaznice: 500 dinara