IZLOŽBA O NOVIM PERSPEKTIVAMA U TUMAČENJU ANTROPOMORFNIH FIGURINA U ZAMKU KULTURE

U Zamku kulture, 15. maja, otvorena je izložba pod nazivom ,,Čuvam te” – nove perspektive u tumačenju antropomorfnih figurina sa lokaliteta Medvednjak kroz praksu ,,arheologija srca”. Autorka ove izložbe je Dragana Đurđević iz Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci.

Ova arheološka izložba nije isključivo naučnog karaktera, već se okreće i praksi ,,arheologije srca” gde se prošlost posmatra kroz emociju, iskustvo i ljudskost. Ovakav primer prakse je novina u pogledu prezentovanja arheoloških otkrića na našim prostorima.

– Ono što se često zanemaruje u arheologiji jeste taj nematerijalni deo života ljudi iz prošlosti, a to su emocije. ,,Arheologija srca” je jedan od vidova istraživanja tih efemernih, nematerijalnih aspekata nekih kultura, zajednica ili individua. Na tome je i bazirana izložba, gde kroz ritualne predmete, istražujemo kolektivne, individualne ili porodične rituale koji bi nam ukazali na osećanja kao što su briga, ljubav ili bezbednost, objasnila je Dragana Đurđević.

U fokusu izložbe jesu antropomorfne figurine sa lokaliteta Medvednjak, nastale pre više od 5.000 godina u okviru Vinčanske kulture. Izložba je koncipirana kao rekonstrukcija jedne vinčanske kuće, gde se prošlost sagledava kroz predmete, ali i kroz samu atmosferu koja treba da probudi emocije kod posmatrača.

Na taj način, izložba postaje i interaktivnog karaktera, najviše primamljiva najmlađima, gde ilustrovani arheolog Aca Mrav, upozorava publiku da se ,,sprema velika opasnost” i poziva ih u pomoć tako što će rešavati zagonetke koje prate samu postavku. Cilj interaktivnog dela izložbe jeste upoznati učesnike sa značajem zajednice i drugarstva gde svaki pojedinac doprinosi kolektivnom razvoju.

– Cela priča je o tome da li je nama potrebno zajedništvo ili nije i koliko se mi oslanjamo na zajednicu. Vinčanci nisu dozvoljavali da jedna kuća isključivo napreduje a da ona pored propada, jer bi to kvarilo opšti balans kome su težili, dodala je Dragana Đurđević.

Izložba će biti aktuelna u Zamku kulture do kraja jula.

Izložba “Čuvam te – nove perspektive u tumačenju antropomorfnih figurina sa lokaliteta Medvednjak kroz praksu Arheologije srca “Narodnog muzeja Smederevske Palanke, autorke Dragane Đurđević biće otvorena u Zamku kulture, u petak 15. maja 2026. godine, u 19 sati. Dobitnica je nagrade “Mihajlo Valtrović“ u kategoriji istaknuti pojedinac ili grupa autora, koju dodeljuje Muzejsko društvo Srbije.
Centralno mesto na izložbi zauzimaju antropomorfne figurnine sa lokaliteta Medvednjak, nastale pre više od 5000 godina u okviru Vinčanske kulture. Izložba je usmerena na istraživanje emocionalnih slojeva prošlosti i mogućnost da se nematerijalni aspekti zajednice sagledaju kroz materijalne ostatke.
Ulaz je slobodan.

„SAMO NEK’ IDE REDOM“

Vrnjačka publika imala je priliku 7. aprila da na sceni Bioskopa vidi predstavu pod nazivom „Samo nek’ ide redom“, koju izvodi pozorišna ekipa projekta Teatar Arena u okviru scenskog projekta Kruševac geto. Reč je o urnebesnoj tragi-komediji koja kroz humor i satiru, ali i gorko realističan način progovara o porodičnim odnosima, rodbinskim nesuglasicama, pohlepi, licemerju i ljudskim slabostima.

Predstava prati priču o trojici unuka koji se, nakon smrti svog dede Svetislava Tavčera, okupljaju na večernjem bdenju. Upravo ta tužna okolnost postaje jedini trenutak kada se porodica ponovo sastaje. Međutim, umesto iskrene tuge i zajedništva, između braće počinju da izbijaju stare razmirice, lične frustracije i otvorena borba za nasledstvo koje je pokojni deda ostavio iza sebe.

Tokom radnje svaki od unuka pokušava da opravda sopstveno pravo na deo bogatog testamenta, pri čemu se kroz njihove ispovesti otkrivaju slojevite priče o prošlosti, neuspesima i ličnim ambicijama. Upravo u tim sukobima i međusobnim optužbama krije se suština komada – najveća „smrt“ u ovoj priči nije ona fizička, već život samih unuka, obeležen zaslepljenošću, gordošću i nedostatkom empatije prema najbližima.

U predstavi igraju Đorđe Stojković u ulozi Milovana Tavčera, ginekologa, Nikola Milenković kao Gradimir – Grada, automehaničar, Nikola Trišić u ulozi Zvezdana – Zizija, grobar, dok advokata tumači Nemanja Janičić. Tekst predstave potpisuje Nikola Trišić.

Komedija situacije i apsurda, neminovno je u gledaocima izazvala duhovno-fizičku identifikaciju sa likovima jer direktno apostrofira ljudsku slabost koja je često prisutna u životu i sa kojom se svakodnevno susrećemo. Što bi jedan poznati vrnjački advokat rekao: „U svakoj porodici postoji neko kome je potrebno više“. Upravo kombinacija smeha i preispitivanja sopstvenih vrednosti učinila je ovu predstavu privlačnom za publiku koja je glumce nagradila zasluženim aplauzom.

M.St.J.

„Vrnjački likovni krug” okupio lokalne umetnike u Zamku kulture

Tradicionalna umetnička manifestacija „Vrnjački likovni krug“ koja okuplja slikare, vajare i primenjene umetnike koji žive i stvaraju u Vrnjačkoj Banji, svečano je otvorena 7. maja 2026. godine u Zamku kulture. Cilj ove manifestacije, koju organizuje Kulturni centar Vrnjačke Banje, jeste afirmacija i promocija stvaralaštva umetnika sa teritorije vrnjačke opštine.

Postavka donosi raznovrsna dela – od skulpture, slikarstva i grafike, do fotografije, keramike i kombinovanih tehnika, potvrđujući kontinuitet i vitalnost likovne scene Vrnjačka Banja.

 Publici su svoje radove predstavili: Toma Tomić, Svetlana Pažiljceva Lanka, Milan Todorović Rubljov, Branko Milanović, Žikica Dačković, Slobodan Marinković, Radomir Đurić, Mladen Lazarević, Aleksandar Šerović, Nikola Tošić i Katarina Kljajić.

Izložba objedinjuje različite medije i umetničke pristupe. Posetioci su mogli da vide skulpturu „Jegulja” Tome Tomića, fotografske radove Svetlane Pažiljceve Lanke, kao i dela Milana Todorovića Rubljova „Kralj i kraljica”, „Gajdaš” i „Bella Serbica”. Predstavljeni su i radovi Branka Milanovića, Žikice Dačkovića, Slobodana Marinkovića, Radomira Đurića, Mladena Lazarevića, Aleksandra Šerovića, Nikole Tošića i Katarine Kljajić, čija dela tematski i tehnički svedoče o spoju tradicionalnog i savremenog izraza.

Govoreći o značaju manifestacije, Milan Todorović Rubljov istakao je da „Vrnjački likovni krug” predstavlja presek savremenog stvaralaštva umetnika koji iz godine u godinu publici donose nove ideje i forme.

– „Vrnjački likovni krug” nastavlja da živi jednim apsolutnim životom. Posebno je važno pružiti podršku mladim umetnicima, ohrabriti ih i pomoći im da pokažu svoj talenat i mogućnosti – rekao je Rubljov, podsetivši da Kulturni centar Vrnjačka Banja organizuje i petu Likovnu koloniju sa akcentom na mlade stvaraoce.

O značaju umetnosti kao univerzalnog jezika govorio je i Žikica Dačković.

– Umetnost nema granica. Ona je ambasada svih zemalja i predstavlja narode na kulturan i emotivan način. Najvažnije je da ljudi budu prisutni, jer sve ovo ne radimo samo zbog sebe, već i zbog publike – poručio je Dačković.

Mladen Lazarević naglasio je važnost okupljanja i međusobne razmene među umetnicima.

– Likovni umetnici su često individualci zatvoreni u svojim ateljeima, ali je dragoceno kada imamo priliku da pokažemo svoj rad, razmenimo mišljenja i jedni druge podstaknemo na dalje stvaranje – istakao je Lazarević.

U predgovoru kataloga, istoričar umetnosti Leposava Strugarević naglašava da izložba, iako okuplja umetnike povezane istim geografskim prostorom i kulturnim nasleđem, odiše izuzetnom raznolikošću i predstavlja susret tradicionalnih tehnika i savremenih medija.

Prateći program dodatno je obogatio pop-rok hor iz Vrnjačka Banja, koji radi pod rukovodstvom Katarina Aksentijević.

Izložba „Vrnjački likovni krug” biće otvorena za posetioce u Zamak kulture do kraja jula.

VREDNA NASLEDSTVA NE DOLAZE PREKO SUDA, VEĆ IZ DUŠE

Jedan testament, tri zeta, mnogo tajni i još više osmeha donosi pozorišna komedija rađena po tekstu i u režiji Julijana Lučanina koja je svoje deveto izvođenje doživela u Vrnjačkoj Banji 1. maja unoseći mnogo pozitivne energije vrnjački Bioskop.

 „Taštin testament“ je priča o trojici zetova koji se nakon smrti tašte Svetlane okupljaju u njenom stanu kako bi se oprostili i prisetili lepih momenata. Umesto klasaične oporuke, zatiču audio poruku na kaseti u kojoj im Svetlana ostavlja niz zagonetki koje moraju da reše kako bi došli do navodnog „bogatstva“. Trag po trag, kreću u potragu kroz stan, ali svaki zadatak otkriva njihove lične nesigurnosti, zategnute odnose i dugo skrivane tajne.

— Želim da izrazim veliku zahvalnost Vrnjačkoj Banji koja nam je omogućila deveto igranje predstave i mogu da vam kažem da smo ovde oborili rekord gledanosti na jednom igranju sa 240 ljudi u publici. Premijeru smo imali u Beogradu, očekuje nas još par izvođenja u ovoj polusezoni, a od jeseni imamo planove za gostovanja širom regiona, ali i u Austriji i Nemačkoj.

Inače, ovo je moj autorski komad koji je nastao pre nekih godinu-dve i zamisao je bila da igraju starije kolege, ali sam, ipak, doneo odluku da mi mlađi pokušamo da doprinesemo nekom našom prizmom i da iz naše situacije prikažemo jedan specifičan odnos likova. Publika je do sada bila zadovoljna, priča im je nova i interesantna, nije nešto već viđeno, a svako može da se poistoveti sa nekim od trojice likova, jer sam siguran da svako od nas ima poznanika, člana šire familije koji nosi karakteristike Borisa, Radeta ili Ace, kaže autor i ističe da u centru priče nisu ni testament, ni nasledstvo, već ljudi sa manama, nevoljama, vrlinama i ludostima, a da se baš u tom haosu, u svakodnevnim promašajima i pokušajima da budemo bolji, krije prava vrednost – nasleđe koje ne ide preko suda, nego preko duše.

„Taštin testament“ je komedija o svima nama, o nesporazumima koje uporno negujemo, tajnama koje delimo sami sa sobom, i o tome koliko je teško, a smešno, biti iskren kada je to zaista potrebno.

U predstavi igraju: Aleksa Arsenović, Tadija Josipović, Julijan Lučanin.

Paralelno sa angažovanjem na ovoj predstavi, Julijan priprema i duo dramu, a za Vrnjačku Banju ga, kako kaže, vežu posebne emocije jer je ovde dolazio na odmor sa roditeljima, na prve đačke ekskurzije i rekreativne nastave, a danas u Vrnjcima ima prijatelje sa kojima se rado druži.

Vesna Đorđević