„Луда кућа балканска“ назив је представе која ће бити изведена на сцени Врњачког биоскопа, у среду 15. октобра 2025. године, од 20 часова.
У овој комедији по тексту Мирољуба Неодвића игају нека од најпознатијих имена домаће глумачке сцене – Ирфан Менсур, Нада Блам, Драгана Гага Мићаловић и Лана Аџић.
Комад прати судбину наизглед типичне српске породице Петровић. Међутим, њихов дом убрзо постаје „луда кућа“ – када им млађа ћерка одлежи робију због туђег недела, старија са завршеним факултетом ради као продавачица у бутику. Док су обе несрећне у љубави, упокојени отац не одлази на вечни починак, а мајка на све начине покушава да ситуацију врати у „нормалу“. Шта је било или шта је могло да буде, показује овај комад.
Првобитно сам свирао клавирску, потом дугметару, и уживам када свирам, наступам.
Душан Ђорђевић је 1. октобра одржао концерт у Замку културе и на инструменту хармоника извео композиције познатих композитора као што су А. Нордхајм, Купрен, С. Мосенмарк, Д. Скарлати, Јевтић, А. Пијацола, В. Золотарјов, В. Микићевић и П. Сарасате. Душан је својим умећем и даром показао да ноте сериозне музике звуче фантастично на хармоници, посебно када је свира изузетно даровит и посвећен извођач, па се након сваке изведене нумере могао чути аплауз.
Душан Ђорђевић је рођен 1992. годне у Зајечару где је стекао основно музичко образовање у класи професорке Јелене Србиноске, док средњу школу завршава у музичкој школи ,,Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу и то у класи професора Душана Вучковића. Основне и мастер студије завршава на Филолошко-уметничком факултету у класи професора Предрага Костовића, а мастер студије из области камерне музике завршава на истом факултету у класи професора Борислава Чичовачког. Наступао је са камерним саставом где је био лауреат такмичења ,,Donne in musica“, затим у оркестру хармоника и у трзалачком оркестру, као солиста и са камерним саставом ,,Sagum Rubrum duo“ код нас и у иностранству. Учествовао је у раду жирија на домаћим и међународним такмичењима. Као члан групе Blue sonos duo“ снимио је ауторски албум ,,Blue ambiental“ у жанру амбијенталне музике који се може наћи на свим светским платформама. Освајао је награде на фестивалима и такмичењима као што су ,,Акордеон арт“ (Сарајево), ,,Звездане стазе“ (Крагујевац), ,,Мех фест“ (Београд), ,,Светски трофеј“ (Кина), ,,Accordion Star international“ (САД), и многим другим такмичењима у земљи и иностранству. Ради као професор у музичкој школи ,,Стеван Мокрањац“ у Зајечару, а његови ученици су до сада освојили преко 30 награда.
– Моја мајка је желела да ја свирам неки музички инструмент и након пријемног је остало место за хармонику, па сам тим путем почео да свирам и заволео сам овај инструмент. Првобитно сам свирао клавирску, потом дугметару, и уживам када свирам, наступам. Касније су долазиле и награде и постале велики подстрек да извођач напредује, а сада као професор уживам у томе што моји ученици освајају награде. Волим и да стварам нова дела, па је изашао и ауторски албум на који сам поносан, рекао је Душан Ђорђевић.
На први поглед и додир дирки сам се заљубила у клавир и пожелела сам да свирам
Пијанисткиња Сања Четровић је 4. октобра одржала концерт под називом ,,Сусрет романтизма и савременог – дијалог у нотама“ и одушевила посетиоце Замка културе који су њено извођење наградили аплаузом који значи сваком уметнику. Програм је био испуњен композицијама чувених композитора као што су Ј. Брамс, Ф. Шопен, М. Раичковић, М. Предолац и А. Розенблат. Смењивале су се баладе у молу, дуру, варијације на теме, а Сањино фантастично извођење композиција говори у прилог томе да романтизам и савремене арије могу и треба да се срећу.
Сања Четровић је рођена 1991. године и првобитно завршава основну, потом и средњу школу ,,Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу. На Факултету музичке уметности у Београду завршава основне, затим и мастер академске студије у класи професора Нинослава Живковића, а докторира на катедри за клавир у истој класи. Ангажована је на месту уметничког сарадника на Катедри за гудачке инструменте на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, а освојила је многе награде на такмичењима као што су ,,Бијенале“, ,,Београдски подијум младих талената“, ,,Даворин Јенко“као и многим другим такмичењима. Клавирски дуо Марија Тимотијевић – Сања Четровић активно учествује у пројектима Сокој-а, а Марија и Сања су снимале и за радио и телевизију.
– На први поглед и додир дирки сам се заљубила у клавир и пожелела сам да свирам, тако да сам убрзо након тога уписала музичку школу. Волим да наступам и у једном тренутку сам решила да спојим романтизам и савремену музику, и то је новина која ми прија, а прија и публици. Често наступам са Маријом Тимотијевић, и искуство које имам на дуо наступима ми значе пуно, рекла је Сања Четровић.
У Замку културе, 30. септембра, Новица Бабовић је уприличио предавање под називом ,,Британске медицинске мисије у Србији у Првом светском рату“.
У Замку културе, 30. септембра, Новица Бабовић је уприличио предавање под називом ,,Британске медицинске мисије у Србији у Првом светском рату“ током ког је било речи о раду британских медицинских и хуманитарних организација које су пружале помоћ српском народу, а у виду лечења током рата. Након предавања, приказан је Бабовићев филм ,,Елси Инглис – Болнице шкотских жена“ па су посетиоци и тим путем могли да сазнају колику су помоћ пружиле медицинске сестре када је лечење оболелих и рањених у питању.
Током Првог светског рата, епидемија тифуса однела је, како је процењено, између 130 и 150 хиљада живота у Србији, док је око пола милиона људи оболело, стога се тај период сматра једним од најтрагичнијих када се говори о медицини и рату, па је медицина била на правом тесту. Србима су у помоћ притекли лекари и медицинске сестре из Велике Британије током 1914. и 1915. године.
– Филм ,,Елси Инглис – Болнице шкотских жена“ посвећен је Елси Инглис која је била је једна од првих жена која је завршила хирургију у Великој Британији. Радила је као лекар у Лондону, Единбургу, Глазгову, да би потом отворила своју, приватну гинеколошку и хируршку болницу за сиромашне жене у Единбургу. Када је почео Први светски рат, она је окупила медицински тим и основала ,,Болнице шкотских жена“ и њихова помоћ важи за једну од најважнијих медицинских мисија у Првом светском рату са 14 болница, од којих је десет било у Србији. Доктор Џејмс Бери је са својом супругом основао ,,Бесплатну краљевску болницу“, и дошао је половином јануара у Врњачку Бању са мисијом да помогне становништву у лечењу, рекао је Новица Бабовић.
У Врњачком биоскопу је 26. септембра одржан концерт на ком су наступили Милорад Мића Јакшић и музички састав ,,Ориендо“ коју чине Мишко Кончар и Ненад Манојловић. Песник Мића Јакшић и чланови музичког састава ,,Ориендо“ укрстили су дар, умеће, знање и поетски дух и публици подарили незаборавно музичко и поетско вече где су се могли чути Мићини стихови, стихови познатих песника, као и популарне песме у ориендо стилу.
– Овај наступ је у оквиру наше моравске турнеје, а након наступа у Крушевцу где смо наишли на топао пријем, на чему смо неизмерно захвални, а након овог наступа ће бити још један у Трстенику. Након ове, кренућемо на скандинавску турнеју са наступима у Копенхагену, Малмеу, Хелсинборгу и очекујемо леп одзив и пријем и тамо, посебно из разлога што је наш програм везан за српску поезију. Наш програм подразумева песме најпознатијих српских песама за које смо ми компоновали музику, а песници који су их писали су, на пример, Јован Дучић, Алекса Шантић, Душко Трифуновић, Мирослав Мика Антић и многи други. Ту су, наравно, и Мићине песме. Ускоро ће изаћи CD чија ће промоција бити у Копенхагену, а наћи ће се песме о којима је сада било речи, изјавио је Мишко Кончар.
– Ориендо је најтачније, музички стил, и питању је фузија музичких жанрова који су јако компатибилни, а ми изводимо наше композиције на стихове песника, али на репертоару се могу наћи познате песме са ових простора у другом аранжману, и то у ориендо стилу. Подсећа доста на шпанску музику, а свакако се може рећи да је у питању музика душе и публици се то јако допада, рекао је Ненад Манојловић.
