IZLOŽBA KRALJEVČANKE MILICE POPOVIĆ U VRNJAČKOM ZAMKU KULKTURE

„SOMA“ KAO MESTO ISKUSTVA, OPAŽANJA I POSTOJANJA U SVETU

Svečanim otvaranjem samostalne izložbe „Soma“ umetnice Milice Popović iz Kraljeva, 27. februara, otvorena je i sezona u vrnjačkom Zamku kulture. Publika u Vrnjačkoj Banji ima priliku da se da se do kraja aprila upozna sa najnovijim ciklusom radova autorke koji obuhvata slike i kombinovane tehnike nastale tokom dve prethodne godine,  tokom doktorskih i master studija. Sam naziv izložbe svedoči  odakle dela dolaze, potiče od grčke reči koja označava telo, telo kao mesto iskustva, opažanja i postajanja u svetu. Iz tog razumevanja tela kao nosioca iskustva i pamćenja proizilazi i koncept izložbe.

— Sam naziv izložbe jasno govori o tome odakle krećem sa slikarstvom, da je izvor telo, a da telesna inteligencija čini način na koji sam ja dolazila do slike. Inače, sama izložba je tako koncipirana da imamo Rotkovu sobu posvećenu slikaru Rotku, zatim imamo apstraktni ekspresionizam za koji se ja lako vezujem i za kraj eksperimentisanje podlogama, šta sve može biti slika i gde je uopšte slikarstvo u današnjem savremenom svetu, kaže mlada umetnica navodeći da je posvećena u radu, a da iz te posvećenosti i kontinuiteta proizilazi i lični razvoj, te da izložbe daju dobar otklon od sopstvenog delanja i pregled onoga „šta si uradio do tada“.

Milica je suosnivačica i jedan od vođa Art-F4 studija keramike u Kraljevu, umetničkog prostora koji funkcioniše kao studio i kreativni centar za umetnost i zanate. Studio je osnovala sa vajarem Zlatanom Gračancem i predstavlja mesto gde se spajaju likovno stvaralaštvo, tradicionalna keramika i kreativne radionice.

— Keramika jeste negde između slikarstva i vajarstva, tako da, iako sam promenila medij, ostajem u svom domenu. Atelje postoji već pet godina,ljudi su nam dolazili na nešto što smo mi nazvali „velnes keramika“, a sada već imamo i decu, izlagali smo u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu, dobili drugu nagradu, okupljamo dosta talenata i divan odnos sa svim polaznicima kojima dozvoljavamo prostor za ličnu kreativnost, a mi smo tu više da damo tehničke smernice, navodi Milica koja naglašava da se najlakše može opisati sa „radoznala, nekad zbunjena i najčešće zadovoljna“.

 Milica Popović završila je osnovne i master studije na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. dr Dobrice Bisenića, a doktorske studije okončala 2021. pod amentorstvom prof. dr Svetlane Volić. Do sada je izlagala na brojnim grupnim izložbama, dok se samostalno predstavila postavkama „Rod“ u Kulturnom centru Ribnica u Kraljevu 2017, „Anastasia“ u Galeriji Centra za grafiku FLU u Beogradu 2020, „Voyage Voyage“ u Galeriji Šira u Zagrebu 2021. i „Iz dubine šume“ u  U10 u Beogradu 2022.

Organizatori izložbe, Kulturni centar i Zamak kulture, pozivaju Vrnjčane i goste da iskoriste priliku i upoznaju se sa delima koja na upečatljiv način spajaju lično i univerzalno, intimno i društveno, u jedinstvenu likovnu celinu.

U Zamku kulture, 27. februara 2026. godine, u 19 časova biće otvorena izložba“SŌMA” , autorke Milice Popović.

Milica Popović (1995, Kraljevo) završila je osnovne i master studije na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. dr Dobrice Bisenića. Doktorske studije na istom fakultetu završila je 2021. godine pod mentorstvom prof. dr Svetlane Volić. Izlagala je na brojnim grupnim izložbama, a samostalno se predstavila izložbama “Iz dubine šume” u U 10 u Beogradu (2022), “Voyage Voyage” u Galeriji Šira u Zagrebu (2021), “Anastasia” u Galeriji Centra za grafiku FLU u Beogradu (2020) i “Rod” u Kulturnom centru Ribnica u Kraljevu (2017).

Reč sōma (grč. σῶμα) označava telo, ne samo kao fizičku formu, već kao mesto iskustva, opažanja i postojanja u svetu. U antičkom i filozofskom kontekstu, sōma je proctor susreta unutrašnjeg i spoljašnjeg, materijalnog i duhovnog, trag živog procesa koji se neprestano menja. Iz tog razumevanja tela kao nosioca iskustva i pamćenja proizlazi i naziv izložbe, kao i apstrakcija u njenim radovima — ona nastaje iz živog iskustva, kroz opažanje i posmatranje, a ne kao rezultat formalizma.

Polazeći od impresionističkih težnji i dalje istražujući apstrakciju u duhu njujorške škole slikarstva, umetnica ispituje granice reprezentacije, uvodeći teme slobode, stvaranja i uzvišenog. Slikarstvo shvata kao misaoni i telesni proces, oslonjen na romantizam, enformeli apstraktni ekspresionizam, u kojem radovi nastaju kroz gradnju i razgradnju forme, gest i pokret.

Oblici na slikama i crtežima ostaju dvosmisleni, na granici figuracije i apstrakcije. Pejzažni nagoveštaji funkcionišu kao asocijacije života i prirode, dok apstrakcija deluje kao jezik slike. Možda je apstraktna slika upravo trenutak otkrovenja — povratak duhovnoj stvarnosti u vremenu u kojem savremeni čovek, uprkos rastu znanja i informacija, ponovo dotiče svoju primitivnu tamu. Cilj umetnice je oslobađanje slike od vidljivog i stvaranje dela koje proizvodi vitalni efekat na lik susretu sa prirodnim pojavama, sa težnjom ka intenziviranju emocionalnog kapaciteta posmatrača.

U vrnjačkom Bioskopu, 14. februara, održano je „Veče ljubavne poezije“ na kojem je zapažen nastup imao Boško Milovanović

U vrnjačkom Bioskopu, 14. februara, održano je „Veče ljubavne poezije“ na kojem je zapažen nastup imao Boško Milovanović, profesor na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću, u pratnji gitariste Saše Kapora. Publika je imala priliku da uživa u emotivnim stihovima, toplini muzike i posebnoj atmosferi koja je ispunila salu. Spoj poezije i muzike podsetio je na bezvremenske vrednosti umetnosti i snagu emocije koja povezuje generacije.

Boško je kazivao ljubavnu poeziju srpskih pesnika Alekse Šantića, Milana Rakića, Jovana Dučića… Romantičnu atmosferu upotpunile su pesme Arsena Dedića, Kemala Montena, Zdravka Čolića…

Vrnjačka publika toplo je pozdravila nastup Boška Milovanovića, a brojne dame posebno je dirnuo njegov šarm.

Boško Milovanović je dobitnik Nagrade za najplemenitiji podvig godine za 2014. godinu. Na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću predaje predmete iz grupe metodike nastave srpskog jezika i književnosti. Često nastupa u formatu muzičko-poetske večeri i svaki put iznova oduševi publiku. Učesnik je predavanja na duhovnim večerima u Manastiru Ostrogu. Recezent je za udžbenike verske nastave u Srbiji. Autor je jedne knjige i većeg broja naučnih radova.

Boško Milovanović prirediće „Veče ljubavne poezije” u Vrnjačkom bioskopu 14. februara 2026. godine, sa početkom u 20 časova.

Publiku očekuje veče ispunjeno emocijama i pažljivo odabranim stihovima koji slave ljubav u svim njenim oblicima.

Milovanović je profesor na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu, sa privremenim sedištem u Leposaviću, gde predaje na sva tri nivoa studija. Poznat je po izuzetnoj sposobnosti pamćenja — napamet zna više od 10.000 stihova. Kako ističe, reč je o ličnom metodu zasnovanom na ključnim rečima i opisu događaja.

Rođen je 25. jula 1977. godine kao deveto od dvanaestoro dece. Po rođenju je Kraljevčanin, a po životnom opredeljenju Kosovac. Bio je član Eparhijskog upravnog odbora Eparhije raško-prizrenske od 2010. do 2015. godine, a član je i Udruženja pravoslavnih naučnika sa sedištem u Rusiji. Zajedno sa dr Ivanom Radićem, profesorom Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, dobitnik je nagrade za najplemenitiji podvig godine za 2013, koju dodeljuju „Večernje novosti”.

Dobitnik je i blagodarnice Eparhije raško-prizrenske, koju dodeljuje Crkvena opština Leposavić za posvedočenu ljubav prema crkvi i narodu na Kosovu i Metohiji, kao i za revnost u vaspitanju studenata. Na poziv mitropolita Amfilohija učestvovao je u radu Odbora za prosvetu pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Održava predavanja na duhovne teme i teme vaspitanja u hrišćanskom duhu, redovni je učesnik duhovnih večeri pod Ostrogom, a predavao je i u bogoslovijama u Cetinju i Prizrenu.

Sa dr Petrom Ilićem je 2017. godine osnovao muzičko-poetski sastav „Art dele est – umetnost sa istoka”. Specifičnost njihovih nastupa ogleda se u spajanju svetske klasike, džeza i filmske muzike sa kazivanjem stihova domaćih pesnika, kao i izvođenjem evergrin i tradicionalnih pesama u sopstvenim aranžmanima. Održali su brojne humanitarne koncerte, uglavnom posvećene pomoći Kosovu i Metohiji, narodnim kuhinjama i manastiru Brnjak.

Milovanović je nastupao širom Srbije, regiona i inostranstva, promovišući vrednosti srpske poezije i muzike.

U Zamku kulture, 28. januara, zvanično je počela koncertna sezona u 2026. godini. 

Otvorena je Svetosavskim koncertom koji su priredili pijanistkinja Jovana Krstić i učenici PU ,,Biseri” iz Trstenika.

Jovana Krstić rođena je 2004. godine u Kruševcu, u muzičkoj porodici. Osnovno muzičko obrazovanje stekla je u Osnovnoj muzičkoj školi ,,Kornelije Stanković” u Trsteniku, gde je za vreme školovanja, osvojila veliki broj nagrada na muzičkim takmičenjima u konkurenciji interpretacije muzičkih dela na klaviru. Trenutno pohađa treću godinu klavirskih studija na Fakultetu umetnosti u Prištini.

– Već šesnaest godina sviram klavir. To je moja velika ljubav jer kroz to možete da osetite svaku emociju, delite i sreću i radost. Ja sam preemotivna osoba i nekako svaku kompoziciju, naročito one romantičarske, mogu da iznesem sa dušom, istakla je Jovana.

Ova mlada umetnica naglašava da je muzičko obrazovanje veoma važno još u najranijem uzrastu, pre svega,  za emotivno sazrevanje.  Pored studija bavi se i volonterskim radom sa mališanima PU ,,Biseri” u Trsteniku. Sebe vidi kao budućeg muzičkog pedagoga. Zajedno sa vaspitačicom pomenute ustanove Oliverom Cvetić (pesnik i kompozitor) učestvuje u muzičkom obrazovanju mališana i u razvijanju i promociji njihovih talenata. Te tako, ovom prilikom, pored interpretacije Jovane Krstić na klaviru, u drugom delu programa predstavili su se vokali: Petra Pantelić (5), Lazar Cvetković (9) i Mila Čuljić (5).

– Deca nastupaju u Centru za kulturu u Kruševcu, kao i u Trsteniku, Kraljevu  i Vrnjačkoj Banji za vreme raznih kulturnih manifestacija.  Svakako treba izdvojiti i nastupe na Međunarodnim festivalima muzike za decu, gde su ostvareni i zavidni rezultati, istakla je vaspitačica Olivera Cvetić.

Publika je uživala u odabranim kompozicijama za solo klavir u interpretaciji Jovane Krstić gde su se našla dela Hajdna i Šopena, ali i u vokalnoj interpretaciji Petre Pantelić i pesme ,,Tako želim ja” uz prateće vokale mališana iz PU ,,Biseri”, Lazara Cvetkovića i pesme ,,Note plavičaste” i Mile Čuljić i pesme ,,Latice” uz prateće vokale mališana iz PU ,,Biseri”.