ИЗЛОЖБА КРАЉЕВЧАНКЕ МИЛИЦЕ ПОПОВИЋ У ВРЊАЧКОМ ЗАМКУ КУЛКТУРЕ

„СОМА“ КАО МЕСТО ИСКУСТВА, ОПАЖАЊА И ПОСТОЈАЊА У СВЕТУ

Свечаним отварањем самосталне изложбе „Сома“ уметнице Милице Поповић из Краљева, 27. фебруара, отворена је и сезона у врњачком Замку културе. Публика у Врњачкој Бањи има прилику да се да се до краја априла упозна са најновијим циклусом радова ауторке који обухвата слике и комбиноване технике настале током две претходне године,  током докторских и мастер студија. Сам назив изложбе сведочи  одакле дела долазе, потиче од грчке речи која означава тело, тело као место искуства, опажања и постајања у свету. Из тог разумевања тела као носиоца искуства и памћења произилази и концепт изложбе.

— Сам назив изложбе јасно говори о томе одакле крећем са сликарством, да је извор тело, а да телесна интелигенција чини начин на који сам ја долазила до слике. Иначе, сама изложба је тако конципирана да имамо Роткову собу посвећену сликару Ротку, затим имамо апстрактни експресионизам за који се ја лако везујем и за крај експериментисање подлогама, шта све може бити слика и где је уопште сликарство у данашњем савременом свету, каже млада уметница наводећи да је посвећена у раду, а да из те посвећености и континуитета произилази и лични развој, те да изложбе дају добар отклон од сопственог делања и преглед онога „шта си урадио до тада“.

Милица је суоснивачица и један од вођа Art-F4 студија керамике у Краљеву, уметничког простора који функционише као студио и креативни центар за уметност и занате. Студио је основала са вајарем Златаном Грачанцем и представља место где се спајају ликовно стваралаштво, традиционална керамика и креативне радионице.

— Керамика јесте негде између сликарства и вајарства, тако да, иако сам променила медиј, остајем у свом домену. Атеље постоји већ пет година,људи су нам долазили на нешто што смо ми назвали „велнес керамика“, а сада већ имамо и децу, излагали смо у Музеју примењених уметности у Београду, добили другу награду, окупљамо доста талената и диван однос са свим полазницима којима дозвољавамо простор за личну креативност, а ми смо ту више да дамо техничке смернице, наводи Милица која наглашава да се најлакше може описати са „радознала, некад збуњена и најчешће задовољна“.

 Милица Поповић завршила је основне и мастер студије на Сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи проф. др Добрице Бисенића, а докторске студије окончала 2021. под аменторством проф. др Светлане Волић. До сада је излагала на бројним групним изложбама, док се самостално представила поставкама „Род“ у Културном центру Рибница у Краљеву 2017, „Анастасиа“ у Галерији Центра за графику ФЛУ у Београду 2020, „Voyage Voyage“ у Галерији Шира у Загребу 2021. и „Из дубине шуме“ у  У10 у Београду 2022.

Организатори изложбе, Културни центар и Замак културе, позивају Врњчане и госте да искористе прилику и упознају се са делима која на упечатљив начин спајају лично и универзално, интимно и друштвено, у јединствену ликовну целину.

У Замку културе, 27. фебруара 2026. године, у 19 часова биће отворена изложба“SŌMA” , ауторке Милице Поповић.

Милица Поповић (1995, Kраљево) завршила је основне и мастер студије на Сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи проф. др Добрице Бисенића. Докторске студије на истом факултету завршила је 2021. године под менторством проф. др Светлане Волић. Излагала је на бројним групним изложбама, а самостално се представила изложбама “Из дубине шуме” у У 10 у Београду (2022), “Воyаге Воyаге” у Галерији Шира у Загребу (2021), “Анастасиа” у Галерији Центра за графику ФЛУ у Београду (2020) и “Род” у Kултурном центру Рибница у Kраљеву (2017).

Реч сōма (грч. σῶμα) означава тело, не само као физичку форму, већ као место искуства, опажања и постојања у свету. У античком и филозофском контексту, сōма је процтор сусрета унутрашњег и спољашњег, материјалног и духовног, траг живог процеса који се непрестано мења. Из тог разумевања тела као носиоца искуства и памћења произлази и назив изложбе, као и апстракција у њеним радовима — она настаје из живог искуства, кроз опажање и посматрање, а не као резултат формализма.

Полазећи од импресионистичких тежњи и даље истражујући апстракцију у духу њујоршке школе сликарства, уметница испитује границе репрезентације, уводећи теме слободе, стварања и узвишеног. Сликарство схвата као мисаони и телесни процес, ослоњен на романтизам, енформели апстрактни експресионизам, у којем радови настају кроз градњу и разградњу форме, гест и покрет.

Облици на сликама и цртежима остају двосмислени, на граници фигурације и апстракције. Пејзажни наговештаји функционишу као асоцијације живота и природе, док апстракција делује као језик слике. Можда је апстрактна слика управо тренутак откровења — повратак духовној стварности у времену у којем савремени човек, упркос расту знања и информација, поново дотиче своју примитивну таму. Циљ уметнице је ослобађање слике од видљивог и стварање дела које производи витални ефекат на лик сусрету са природним појавама, са тежњом ка интензивирању емоционалног капацитета посматрача.

У врњачком Биоскопу, 14. фебруара, одржано је „Вече љубавне поезије“ на којем је запажен наступ имао Бошко Миловановић

У врњачком Биоскопу, 14. фебруара, одржано је „Вече љубавне поезије“ на којем је запажен наступ имао Бошко Миловановић, професор на Учитељском факултету у Лепосавићу, у пратњи гитаристе Саше Капора. Публика је имала прилику да ужива у емотивним стиховима, топлини музике и посебној атмосфери која је испунила салу. Спој поезије и музике подсетио је на безвременске вредности уметности и снагу емоције која повезује генерације.

Бошко је казивао љубавну поезију српских песника Алексе Шантића, Милана Ракића, Јована Дучића… Романтичну атмосферу употпуниле су песме Арсена Дедића, Кемала Монтена, Здравка Чолића…

Врњачка публика топло је поздравила наступ Бошка Миловановића, а бројне даме посебно је дирнуо његов шарм.

Бошко Миловановић је добитник Награде за најплеменитији подвиг године за 2014. годину. На Учитељском факултету у Лепосавићу предаје предмете из групе методике наставе српског језика и књижевности. Често наступа у формату музичко-поетске вечери и сваки пут изнова одушеви публику. Учесник је предавања на духовним вечерима у Манастиру Острогу. Рецезент је за уџбенике верске наставе у Србији. Аутор је једне књиге и већег броја научних радова.

Бошко Миловановић приредиће „Вече љубавне поезије” у Врњачком биоскопу 14. фебруара 2026. године, са почетком у 20 часова.

Публику очекује вече испуњено емоцијама и пажљиво одабраним стиховима који славе љубав у свим њеним облицима.

Миловановић је професор на Учитељском факултету у Призрену, са привременим седиштем у Лепосавићу, где предаје на сва три нивоа студија. Познат је по изузетној способности памћења — напамет зна више од 10.000 стихова. Како истиче, реч је о личном методу заснованом на кључним речима и опису догађаја.

Рођен је 25. јула 1977. године као девето од дванаесторо деце. По рођењу је Краљевчанин, а по животном опредељењу Косовац. Био је члан Епархијског управног одбора Епархије рашко-призренске од 2010. до 2015. године, а члан је и Удружења православних научника са седиштем у Русији. Заједно са др Иваном Радићем, професором Медицинског факултета у Косовској Митровици, добитник је награде за најплеменитији подвиг године за 2013, коју додељују „Вечерње новости”.

Добитник је и благодарнице Епархије рашко-призренске, коју додељује Црквена општина Лепосавић за посведочену љубав према цркви и народу на Косову и Метохији, као и за ревност у васпитању студената. На позив митрополита Амфилохија учествовао је у раду Одбора за просвету при Српској православној цркви. Одржава предавања на духовне теме и теме васпитања у хришћанском духу, редовни је учесник духовних вечери под Острогом, а предавао је и у богословијама у Цетињу и Призрену.

Са др Петром Илићем је 2017. године основао музичко-поетски састав „Арт деле ест – уметност са истока”. Специфичност њихових наступа огледа се у спајању светске класике, џеза и филмске музике са казивањем стихова домаћих песника, као и извођењем евергрин и традиционалних песама у сопственим аранжманима. Одржали су бројне хуманитарне концерте, углавном посвећене помоћи Косову и Метохији, народним кухињама и манастиру Брњак.

Миловановић је наступао широм Србије, региона и иностранства, промовишући вредности српске поезије и музике.

У Замку културе, 28. јануара, званично је почела концертна сезона у 2026. години. 

Отворена је Светосавским концертом који су приредили пијанисткиња Јована Крстић и ученици ПУ ,,Бисери” из Трстеника.

Јована Крстић рођена је 2004. године у Крушевцу, у музичкој породици. Основно музичко образовање стекла је у Основној музичкој школи ,,Корнелије Станковић” у Трстенику, где је за време школовања, освојила велики број награда на музичким такмичењима у конкуренцији интерпретације музичких дела на клавиру. Тренутно похађа трећу годину клавирских студија на Факултету уметности у Приштини.

– Већ шеснаест година свирам клавир. То је моја велика љубав јер кроз то можете да осетите сваку емоцију, делите и срећу и радост. Ја сам преемотивна особа и некако сваку композицију, нарочито оне романтичарске, могу да изнесем са душом, истакла је Јована.

Ова млада уметница наглашава да је музичко образовање веома важно још у најранијем узрасту, пре свега,  за емотивно сазревање.  Поред студија бави се и волонтерским радом са малишанима ПУ ,,Бисери” у Трстенику. Себе види као будућег музичког педагога. Заједно са васпитачицом поменуте установе Оливером Цветић (песник и композитор) учествује у музичком образовању малишана и у развијању и промоцији њихових талената. Те тако, овом приликом, поред интерпретације Јоване Крстић на клавиру, у другом делу програма представили су се вокали: Петра Пантелић (5), Лазар Цветковић (9) и Мила Чуљић (5).

– Деца наступају у Центру за културу у Крушевцу, као и у Трстенику, Краљеву  и Врњачкој Бањи за време разних културних манифестација.  Свакако треба издвојити и наступе на Међународним фестивалима музике за децу, где су остварени и завидни резултати, истакла је васпитачица Оливера Цветић.

Публика је уживала у одабраним композицијама за соло клавир у интерпретацији Јоване Крстић где су се нашла дела Хајдна и Шопена, али и у вокалној интерпретацији Петре Пантелић и песме ,,Тако желим ја” уз пратеће вокале малишана из ПУ ,,Бисери”, Лазара Цветковића и песме ,,Ноте плавичасте” и Миле Чуљић и песме ,,Латице” уз пратеће вокале малишана из ПУ ,,Бисери”.