Koncert „Trio“ biće upriličen u Zamku kulture 12. decembra 2025. godine, od 19 časova.
Dela Šostakoviča, Hačaturjana i Stravinskog izvodiće Aleksa Spasić, Nikola Tomić i Boris Pećanac.
Aleksa Spasić (2000, Aleksinac) je osnovno muzičko obrazovanje stekao u Aleksincu, a Srednju muzičku školu završio u Nišu. Osnovne i master akademske studijezavršio je na Fakultetu umetnosti u Nišu sa prosekom 10,00, u klasi prof. Jovana Bogosavljevića. Proglašen je za najboljeg studenta Fakulteta umetnosti u Nišu 2022. godine. Od 2025. godine student je doktorskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je specijalne nagrade na takmičenju „Stevan Mokranjac“ (2024) i laureat takmičenja „Sinfoniadisale“ u Tuzli (2024). Bio je član brojnih orkestara i sarađivao je sa eminentnim umetnicima kao što su Nemanja Radulović, Robert Lakatoš, Roman Simović i drugi istaknuti violinisti iz zemlje i inostranstva.
Nikola Tomić (2000, Prokuplje) završio OMŠ u Blacu (klavir) i srednju muzičku školu u Nišu na teoretskom i instrumentalnom odseku (klarinet) u klasi prof. Vitomira Mitića. Osnovne i master studije završio je na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi prof. spec. Miloša Mijatovića. Učesnik je Erasmus+ projekta u Bariju (Italija) i brojnih majstorskih kurseva. Jedna od najznačajnijih nagrada mu je laureat na međunarodnom takmičenju „Aphrodite voice“ na Kipru (2022). Nastupao je kao član različitih orkestara, uključujući Orkestar Fakulteta umetnosti u Nišu i Srpsku omladinsku filharmoniju „Naisus.“
Boris Pećanac (2000, Kruševac) je osnovno i srednje muzičko obrazovanje stekao u Nišu, u klasama prof. Spomenke Špirić i prof. Borivoja Mladenovića. Završio je osnovne i master studije na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi prof. dr um. Stevana Spalevića. U okviru programa Erasmus+, pohađao je jedan semestar na Konzervatorijumu Nikolo Pičini u Bariju (Italija) u klasi prof. Emanuelea Arćulija. Trenutno je student doktorskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. dr um. Doriana Leljaka, i zaposlen je kao stručni saradnik na Fakultetu umetnosti u Nišu. Dobitnik je brojnih prvih nagrada i zvanja Laureata na međunarodnim takmičenjima, kao i priznanja Fakulteta umetnosti za postignute rezultate.
OTVORENA IZLOŽBA „LIKOVNA KOLONIJA VRNJAČKA BANJA 2025“
U Zamku kulture, 28. novembra, otvorena je izložba slika devetoro umetnika, nastalih na ovogodišnjoj Likovnoj koloniji. Vrnjačkoj publici predstavili su se: Zoran Rajković, Vesna Antonić, Ivana Bjelica, Vladimir Vlajić, Milan Hrnjazović, Dominika Morariu, Jelena Tijanić Savić, Maja Poljak Petrović i Ana Marković.
Slikari su bili vredni i potrudili se da stvore dela koja pre svega afirmišu njih kao autore. Može se reći da je ova izložba, na neki način, trenutni presek likovnog slikarskog stvaralaštva u Srbiji. Ova grupa slikara su posvećeni, zaneseni, večno zapitani i nadasve vredni tragači za lepotom, skladom i harmonijom. Selektor Kolonije mr Milan Todorović Rubljov, akademski slikar, ispunio je nimalo lak zadatak izražavajući uverenje da dela izabranih kolega opravdavaju njegov izbor učesnika ovogodišnje slikarske kolonije.
Upravnica Zamka kulture, Marija Aćimović zahvalila se Todoroviću čija je posvećenost i stručnost omogućila da Kolonija bude na visokom umetničkom nivou, kao i umetnicima, učesnicima Kolonije čiji će se radovi naći u fondu Kulturnog centra kao značajno kulturno i umetničko bogatstvo.
– Ovo je presek likovnog trenutka u Srbiji. Meni kao selektoru nije nimalo lako da napravim izbor. Ja prevashodno forsiram mlade umetnike jer njima je ovo početak neke karijere i stimulans za stvaranje. Ove godine smo dobili 15 umetničkih dela, vrlo vrednih. Ona ostaju deo naše kolekcije u Zamku kulture i verujem da će zauzeti neko vidno i dobro mesto u zvaničnim institucijama našeg grada, na radost svim našim sugrađanima i gostima, rekao je Todorović otvarajući izložbu.
Prenosimo impresije mr Milana Todorovića.
Zoran Rajković (Kruševac) umetnik je bogatog slikarskog opusa, tematski neomeđen. Njegovu likovnost vodi razmeđe tradicionalnog i modernog, poetskog i ikonografskog, apstraktno enformelističkog i stvarnog, realnog i imaginarnog. Rajković tiho, smireno i vrlo kontrolisano gradi sliku od mekih i pastelnih do jakih impastuoztnih i strukturalnih delova, paletom katkad vrelom od pečenih okera i umbri do hladnih ljubičastih i senovitih plavih.
Vesna Antonić (Beograd) predstavnik je mlađe generacije umetnika. U sliku ulazi smelo, hrabro i samouvereno. Gledao sam kako nastaje slika „Pčele na cvetu“. Najpre je krenula sa nekoliko kardinalski crvenih i rumeno žutih fleka, čuvajući komadiće beline platna, potpuno apstraktno. I odjednom, odnekud, dve majstorski oslikane pčele sleću na žute i crvene fleke, pretvarajući ih u latice predivnog cveta tako tvoreći čarobnu sliku ovozemne realne i nadrealne lepote.
Ivana Bjelica (Novi Sad) majstorski surfuje na talasu svetla i dubokih senki, vrlo vešto se igra strukturama i samo njoj svojstvenim grafizmom, donosi nam sliku pred kojom imamo utisak da će da krene kao film i uvede nas u njen topli i bogati likovni svet čarobnih prizora i fluida.
Vladimir Vlajić (Beograd), umetnik bogate slikarske biografije, vrstan realista, donosi nam dve nadasve neobične kompozicije pejzaža. Spuštajući rakurs gledanja i dovođenjem liniju horizonta na ivicu slike ostavlja čitav prostor za čarobnu predstavu neba i tu nastaje prava slikarska magija, prosto nema tona na njegovoj raskošnoj paleti koji nije zazvonio u tom gotovo nestvarnom prizoru.
Milan Hrnjazović (Valjevo) još jedan je od mladih umetnika koji dolaze. Slikarski i zanatski zreo, moderan i mudar, donosi u svojim slikama neobičnu simboliku. Rekli bismo ima žig, ima poruku i ima tajnu koju ili će nam reći ili sakriti. Svejedno, kaže li je ili je skrije. Uradiće to na jedan vrhunski slikarski način.
Dominika Morariu (Vršac): Razumeti Dominikinu simboliku i poruku koju nam upućuje svojim izuzetnim slikarskim jezikom izgleda jednostavno i epohalno u isto vreme. Ja ga čitam kao prazapis uklesan u kamenu, kori, koži, terakoti, papirusu u samom vremenu i kosmosu. Znakovi urezani u krugu, suncu, u satu, znače samo jedno, istinitost večnog kretanja kao što život sam jeste.
Jelena Tijanić Savić (Beograd) slika lako, čitko, jasno i bez ostatka kroz svoje ženske likove prenosi svoja najdublja osećanja i emocije. Na slikama, a naročito crtežima, ona beleži život po dubini sa radostima i tugama od sećanja i uspomena do želja i snova. U stanju je da prigrli i u naručju ponese, da sačuva sve vredno i neprocenjivo. Moj utisak je da Jelena pripoveda, plače i peva slikajući život sam.
Maja Poljak Petrović (Vrnjačka Banja): „Čitav univerzum sam otkrila u tom cvetu“ kaže Maja i kaže „čičak“. Ona je našla znak za veliki ciklus crteža i slika i u umetničkom smislu prevalila mlečni put od figurativnog do apstraktnog. Maja izgeda ima ključ kojim otvara porte univerzuma likovnosti i ima simbol kojim oistinjuje svoju umetnost, a mi imamo beleg po kom je prepoznajemo.
Ana Marković (Beograd), mlada slikarka posebnog senzibiliteta, vrlo dosledna i u svom realističnom pristupu slikanja pejzaža, od prefinjenog i mekanog u svojoj punoći i raskoši do surovog kraja i nestajanja tog istog pejzaža. Ana kao dobra šumska vila u svojim slikama čuva i neguje svu lepotu i tanušnost tog predivnog sveta, do poslednjeg lista i cveta a onda je sledećeg trenutka spremna da isto tako realno zabeleži apokaliptični kraj do poslednjeg lista i cveta. Njeno slikarstvo je omaž i zavet prirodi.
Predstava „Stič“ oduševila mališane u Vrnjačkom bioskopu
Pozorište „Mašine priče“ iz Beograda, 29. novembra oduševilo je publiku u Vrnjačkom bioskopu interaktivnom dečjom predstavom „Stič – Pozorišna avantura“. Kroz priču o drugarstvu, jedinstvu i ostvarivanju snova, glavni junak Stič uči da uspeh dolazi uz trud, znanje i upornost. Predstava je namenjena deci, roditeljima, ali i svima koji su u sebi i dalje deca.
Prema rečima Andrijane Ožegović, koja u predstavi tumači glavni lik Stiča i mamu, najvažnija poruka je da ne treba odustati od onoga što nas čini srećnim i da na tom putu niko ne može sam.
– Podrška, razumevanje i zajedništvo uvek vode ka rešenju, čak i kada sve deluje „crno i sivo“. Ideja o prijateljstvu i neodustajanju od onoga što nas čini srećnim bila je glavna inspiracija predstave. Sreća je različita za svakoga, ali je poruka da nikada ne treba odustati i da niko ne može sve sam, uvek nam je potreban neko ko će nas razumeti i podržati. Rad na predstavi bio je lakši jer smo uigran tim koji se voli, razume i poštuje. Svaki član daje svoj jedinstveni doprinos, ideje prirodno dolaze, a kolektivni rad nam najviše znači. Jedni bez dugih ne bismo mogli, za svoje saradnike imam samo najlepše reči, istakla je junakinja predstave „Stič“.
Otvaranje izložbe „4. Likovna kolonija Vrnjačka Banja“ biće upriličeno u Zamku kulture, u petak 28. novembra 2025. godine, sa početkom u 19 časova.
Učesnici ovogodišnje kolonije su: Zoran Rajković, Vesna Antonić, Ivana Bjelica, Vladimir Vlajić, Milan Hrnjazović, Dominika Morariu, Jelena Tijanić Savić, Maja Poljak Petrović i Ana Marinković
U Zamku kulture 20. novembra 2025. godine, otvorena je izložba „Vezeni snovi snova“
U Zamku kulture 20. novembra 2025. godine, otvorena je izložba „Vezeni snovi snova“ Ljiljane Koković. Autorka je predstavila odabrane radove nastale u poslednjih 25 godina umetničkog promišljanja i istančanog rada njenih veštih ruku. Posetioci su imali priliku da vide magiju veza rađenog na prirodnim podlogama kao što su lan, konoplja i svila. Nitima ,,Vezenim svetom snova“, autorka je povezala publiku putem starog narodnog zanata – veza – sa odabranim fragmentima srednjovekovne umetnosti Moravske škole. Do kraja decembra, posetioci Zamka kulture, imaće prilike da uživaju u vezenim motivima inspirisanim dekorativnom plastikom sa srednjovekovnih manastira, kao i u vezenim minijaturama i slovima preuzetih iz srednjovekovnih tekstova.
U utorak 25. novembra sa početkom od 15:30 časova u Zamku kulture održaće se radionica veza kao i druženje sa Ljiljanom Koković. Svi zainteresovani mogu se prijaviti na fejsbuk stranici Zamka kulture.
