„САМО НЕК’ ИДЕ РЕДОМ“

Врњачка публика имала је прилику 7. априла да на сцени Биоскопа види представу под називом „Само нек’ иде редом“, коју изводи позоришна екипа пројекта Театар Арена у оквиру сценског пројекта Крушевац гето. Реч је о урнебесној траги-комедији која кроз хумор и сатиру, али и горко реалистичан начин проговара о породичним односима, родбинским несугласицама, похлепи, лицемерју и људским слабостима.

Представа прати причу о тројици унука који се, након смрти свог деде Светислава Тавчера, окупљају на вечерњем бдењу. Управо та тужна околност постаје једини тренутак када се породица поново састаје. Међутим, уместо искрене туге и заједништва, између браће почињу да избијају старе размирице, личне фрустрације и отворена борба за наследство које је покојни деда оставио иза себе.

Током радње сваки од унука покушава да оправда сопствено право на део богатог тестамента, при чему се кроз њихове исповести откривају слојевите приче о прошлости, неуспесима и личним амбицијама. Управо у тим сукобима и међусобним оптужбама крије се суштина комада – највећа „смрт“ у овој причи није она физичка, већ живот самих унука, обележен заслепљеношћу, гордошћу и недостатком емпатије према најближима.

У представи играју Ђорђе Стојковић у улози Милована Тавчера, гинеколога, Никола Миленковић као Градимир – Града, аутомеханичар, Никола Тришић у улози Звездана – Зизија, гробар, док адвоката тумачи Немања Јаничић. Текст представе потписује Никола Тришић.

Комедија ситуације и апсурда, неминовно је у гледаоцима изазвала духовно-физичку идентификацију са ликовима јер директно апострофира људску слабост која је често присутна у животу и са којом се свакодневно сусрећемо. Што би један познати врњачки адвокат рекао: „У свакој породици постоји неко коме је потребно више“. Управо комбинација смеха и преиспитивања сопствених вредности учинила је ову представу привлачном за публику која је глумце наградила заслуженим аплаузом.

М.Ст.Ј.

ВРЕДНА НАСЛЕДСТВА НЕ ДОЛАЗЕ ПРЕКО СУДА, ВЕЋ ИЗ ДУШЕ

Један тестамент, три зета, много тајни и још више осмеха доноси позоришна комедија рађена по тексту и у режији Јулијана Лучанина која је своје девето извођење доживела у Врњачкој Бањи 1. маја уносећи много позитивне енергије врњачки Биоскоп.

 „Таштин тестамент“ је прича о тројици зетова који се након смрти таште Светлане окупљају у њеном стану како би се опростили и присетили лепих момената. Уместо класаичне опоруке, затичу аудио поруку на касети у којој им Светлана оставља низ загонетки које морају да реше како би дошли до наводног „богатства“. Траг по траг, крећу у потрагу кроз стан, али сваки задатак открива њихове личне несигурности, затегнуте односе и дуго скриване тајне.

— Желим да изразим велику захвалност Врњачкој Бањи која нам је омогућила девето играње представе и могу да вам кажем да смо овде оборили рекорд гледаности на једном игрању са 240 људи у публици. Премијеру смо имали у Београду, очекује нас још пар извођења у овој полусезони, а од јесени имамо планове за гостовања широм региона, али и у Аустрији и Немачкој.

Иначе, ово је мој ауторски комад који је настао пре неких годину-две и замисао је била да играју старије колеге, али сам, ипак, донео одлуку да ми млађи покушамо да допринесемо неком нашом призмом и да из наше ситуације прикажемо један специфичан однос ликова. Публика је до сада била задовољна, прича им је нова и интересантна, није нешто већ виђено, а свако може да се поистовети са неким од тројице ликова, јер сам сигуран да свако од нас има познаника, члана шире фамилије који носи карактеристике Бориса, Радета или Аце, каже аутор и истиче да у центру приче нису ни тестамент, ни наследство, већ људи са манама, невољама, врлинама и лудостима, а да се баш у том хаосу, у свакодневним промашајима и покушајима да будемо бољи, крије права вредност – наслеђе које не иде преко суда, него преко душе.

„Таштин тестамент“ је комедија о свима нама, о неспоразумима које упорно негујемо, тајнама које делимо сами са собом, и о томе колико је тешко, а смешно, бити искрен када је то заиста потребно.

У представи играју: Алекса Арсеновић, Тадија Јосиповић, Јулијан Лучанин.

Паралелно са ангажовањем на овој представи, Јулијан припрема и дуо драму, а за Врњачку Бању га, како каже, вежу посебне емоције јер је овде долазио на одмор са родитељима, на прве ђачке екскурзије и рекреативне наставе, а данас у Врњцима има пријатеље са којима се радо дружи.

Весна Ђорђевић

ПРЕДАВАЊЕ АЛЕКСАНДРА РЕПЕЏИЋА – КУЛТ МРТВИХ КОД ВЛАХА

Магијско-религијска пракса код Влаха приликом сахрањивања покојника“ назив је предавања које је у Замку културе одржао Александар Репеџић, докторант етнологије и антропологије. Говорећи о обредној пракси Репеџић је упознао присутне са култом мртвих код Влаха, објаснио смрт без свеће и смрт са свећом, рајску свећу и свећу стат, обичај стављања капе, ножа и новца, купање покојника и песму испратницу претекатуру.

Преко 20 година Александар Репеџић бави се овом темом, од првих дана својих студија, на теренским истраживањима, као сарадник Музеја у Мајданпеку.

– Било је битно да разумемо култ мртвих код Влаха. Правили смо опсежну збирку са култним хлебовима који су присутни на свим даћама, односно поманама како се називају на влашком. Сахрана и само жаљење резервисано је само за породицу. Ту заједница помаже. Укућани пре саме сахране не смеју ништа да раде. Од дана смрти покојника, до седме године је управо тај магијско-религијски чин, односно даће и оне су спона и начин како комуницирамо са нашим покојницима.

Обичај „црна свадба“ је са подручја североисточне Србије када се откопава покојник након 40 дана, и то када неко млад умре, како би заслужио два раја, пошто се код Влаха сматра да сви одлазе у рај, али када нико више не помиње покојника, он није нигде, чак ни у рају. То је начин како би породица за младог покојника обезбедила други рај. Управо тај обичај говори колико је култ мртвих био битан за заједницу Влаха, а и дан-данас постоје различите модификације. Тако су некад хлебове за помане спремали код куће, данас то раде пекаре. Постојале су песме петрекатуре, односно песме испраћајнице, да се испрати покојник, да се упозна са оним светом где смрт није ружна, није зубата, она је ослобођена од самог Господа и да она мора да узме и дете из колевке, али и старца, војника и младу жену. Те песме су се певале три пута док је покојник у кући и оне су уводиле покојника на онај свет. То је једна лепа лирска песма која траје и по 45 минута. Данас тога више нема, објашњава Репеџић.

За покојника је битно да се обезбеди вода и светлост, како би он тамо био обасјан светлошћу. Уколико покојник умре изненада и не нађе се у том тренутку са свећом у руци, онда се припрема рајска свећа која је једно уметничко дело, оригинална је. Израђује се од 44 свеће од природног воска, украшена је са лепим мотивима који изгледају као да су хеклани. Рајска свећа се пали на 40 дана да би обезбедила светлост на оном свету за самог покојника. Oви обичаји карактеристични су за Влахе и за заједницу која живи у североисточној Србији.

У Замку културе, поводом Дана планете земље (22. април), одржана је интерактивна радоница за децу

У Замку културе, поводом Дана планете земље (22. април), одржана је интерактивна радоница за децу, узраста од 9 до 14 година, под називом ,,Биогеографски мозаик света”. Радионицу је водила Ана Стојаковић, дипломирани географ.

Дан планете земље као Међународни празник обележава се 22. априла у више од 150 земаља широм света. Идеја овог празника јесте скретање пажње и ширење свести о стању природе на планети Земљи, апелујући на побољшање квалитета животне средине.

У оквиру радионице, деца су била подељена у осам група и израђивали су различите сегменте мапе, користећи разноврсна семена и минерале. Израда је била конципирана у три фазе: бојење одређених делова мапе, лепљење семена и минерала и коначно спајање свих делова на једној подлози. На овај начин, учесници радионице верно су приказали биогеографске одлике различитих делова наше планете, где су истраживали и откривали везу између климе, рељефа и пољопривредних култура. Након израђених делова мапе, сви су сложени заједно у једну целину како би створили биогеографски мозаик света.

Концепт радионице, имао је циљ да едукује најмлађе и да у њима пробуди одговорност према своме окружењу, а тиме и према планети Земљи.

Представа „Таштин тестамент“, по тексту Јулијана Лучанина, биће изведена на сцени Врњачког биоскопа 1. маја 2026. године, од 20 часова.

Прича говори о тројици зетова Борису, Радету и Аци, који се након смрти таште Светлане окупљају у њеном стану како би се опростили и присетили лепих момената. Уместо класичне опоруке, затичу аудио поруку на касети у којој им Светлана оставља низ загонетки које морају да реше како би дошли до наводног „богатства“. Траг по траг, крећу у потрагу кроз стан, али сваки задатак открива и њихове личне несигурности, затегнуте односе и дуго скривене тајне.

Према речима аутора Јулијана Лучанина „Таштин тестамент“ је комедија о свима нама, о неспоразумима које упорно негујемо, тајнама које делимо сами са собом, и о томе колико је тешко, а смешно, бити искрен када је то заиста потребно. У центру ове приче, аутор истиче, да нису ни тестамент, ни наследство, већ људи са манама, невољама, врлинама и лудостима. И баш у том хаосу, у свакодневним промашајима и покушајима да будемо бољи, крије се права вредност – наслеђе које не иде преко суда, него преко душе.

У представи играју: Алекса Арсеновић, Тадија Јосиповић, Јулијан Лучанин.

Тескт и режија: Јулијан Лучанин

Инспицијент: Ксенија Ђурић

Сценографија: Лена Видић

Музика и светло: Алекса Николић

Цена улазнице: 500 динара