Manifestacija koja okuplja poklonike i ljubitelje filma već skoro pola veka je Festival filmskog scenarija. Nastanak Festivala se vezuje za 1974. godinu. Nakon polemike u filmskoj javnosti obelodanila se činjenica da je scenaristika najslabija tačka domaćeg filma i da scenariju nije dato dostojno mesto. U isto vreme u Vrnjačkoj Banji je postojala smotra „Jugoslovenski film u akciji“ koja je imala svoju stručnu tribinu. Dva fakata – kriza scenarija i postojanje smotre su bile presudne za stvaranje prvog festivala koji je jasno esnafski profilisan i jedinstven u svetu – Festival filmskog scenarija.

Tako je u avgustu 1977. godine smotra „Jugoslovenski igrani film u akciji” (Prvi Festival je i nosio takvo ime) prerasla u festivalsku manifestaciju. Takođe, tribina je prerasla u simpozijum, uvedene su nagrade, formirani organi i Festival je rođen. Inicijatori pokretanja Festivala bili su Kulturni centar Vrnjačke Banje, Udruženje filmskih autora i Udruženje filmskih glumaca. Neposredni inicijatori su bili Boško Ruđinčanin, Miomir Stamenković, Velimir – Bata Živojinović, Vasiljka Bogićević i Dušan Perković.

Prvi festival održan je od 15. do 21. avgusta 1977. godine. Taj termin (sredina ili početak druge polovine avgusta) ostao je tradicionalan. Jedino je 1989. godine, zbog pomeranja termina Festivala u Puli, vrnjački festival bio „premijerni” i održan krajem jula meseca. Takođe je i 2020. godine održan sredinom septembra zbog pandemije Korona virusa. Projekcije su održavane na Letnjoj pozornici (stari objekat). Od 1988. godine, projekcije su premeštene na novi Amfiteatar sagrađen na Crkvenom brdu. Specifično zamišljen i specifično ustrojen Festival filmskog scenarija nije bio nikome konkurencija. Takođe, nije želeo da ispravlja ničije “nepravde” i “greške”. Naprotiv s jasnom koncepcijom i namerom odgovorno i sigurno išao je svojim putem, tretirajući scenario kao osnovu i bitni ključ filmskog stvaralaštva, vraćajući mu dostojanstvo koje je zaslužio. Time je izborio svoje značajno mesto u istoriji jugoslovenske kinematografije. Nije preterano reći da se od formiranja ovog Festivala o scenariju govori s većim poštovanjem i uvažavanjem nego do tada. Scenaristi su ovim festivalom dobili status ravnopravnih autora filma.

Dosadašnji rezultati Festivala nisu ni mali ni skromni. Za četrdeset i sedam godina, u takmičarskoj konkurenciji je prikazano više od 500 filmova. Održano je četrdeset i sedam simpozijuma posvećenih scenarističkim problemima. Oni imaju dalekosežan značaj ne samo za smotru u Vrnjačkoj Banji već i za celokupnu domaću kinematografiju. Pored zvaničnog takmičarskog programa, Festival filmskog scenarija je bez obzira na krizu u kinematografiji i društvu uvek imao i poneki značajan prateći program. Među njima je i čuvena „Letnja škola filmske dramaturgije“ koja se održava od 1996., pa do danas. Cilj ove škole je da spoji studente dramaturgije iz regiona koji bi, udruženim snagama uz pomoć mentora (iskusnog lica), razvijali svoje priče za buduće filmove.

Odluku o tri najbolja scenarija donosi tročlani stručni žiri. Nagradu “Slavko Lazarević” za najbolji scenario dodeljuje žiri novinara i filmskih kritičara.  Nagradu za izuzetan doprinos afirmaciji i promociji Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji dodeljuje žiri grada domaćina. Od 2021. godine dodeljuje se “Zlatno pero Gordana Mihića” za izuzetan doprinos scenariju u nacionalnoj kinematografiji, kao i nagrada publike. Nagrada “Marko Živić” za najboljeg mladog glumca Festivala ustanovljena je 2022. godine, kao i nagrada za scenario manjinske koprodukcije.

Prateći program festivala čine: Škola filmske dramaturgije, Škola filmske kritike, Simpozijum, kabarei, koncerti, program “Preko plota”, promocija knjiga, kao i neizostavan zabavni program i druženje.