„Hleb naš nasušni“ naziv je i tema predavanja koje kroz najlepše i najpoznatije srednjovekovne freske iz srpskih manastira.
– Programi iz Muzeja slatka, publici su već dobro poznati i publika nam rado dolazi. Mi smo posvećeni nematerijalnom kulturnom nasleđu. Bavimo se prezentacijom i revitalizacijom nasleđa građanske Srbije. U celokupnom kulturnom blagu važno mesto zauzima i gastroheritologija – posebna grana nauke koja se bavi istraživanjem istorije hrane (ukusima, mirisima, načinima konzumacije hrane kroz istoriju i rekonstrukcijom trpeza). Ovaj put je pažnja posvećena srednjovekovnom hlebu, rekla je na početku programa dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičar umetnosti.
Predavanje je prvi put održano na obeležavanju 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve u Narodnom muzeju Kraljevo. Autori kažu da se tema savršeno uklapa i u svetosavsku tematiku jer je Sveti Sava večna inspiracija sa neiscrpnim savetima za život u svom delu.
– Hleb naš nasušni daj nam danas, kaže Oče naš potvrđujući veličinu i značaj hleba kao hrane za telo i dušu. Poenta ovog predavanja je pak, da sagledamo oblike hleba u srednjem veku. Njih sam i lično umesila i iznela večeras pred publiku. Nažalost, u Istočnom rimskom carstvu, odnosno Vizantiji ne postoji ni jedna sačuvana knjiga recepata. Radila sam na osnovu grčkih monaških hlebova. Inače, hleb je u to vreme značio i hijerarhiju i znalo se koji stalež jede koji hleb. U to vreme samo se nafora za pričešće pravila od belog brašna, rekla je Marina Lukić Cvetić, napominjući da kuća ne treba da zanoći bez malog pargenceta hleba.
Krajnji cilj ove teme i turneje po Srbiji, navode autorke, jeste da se sagleda zašto se hleb u našoj zemlji danas toliko baca. Tradicija nas uči da se hleb jede dok se ne pojede. Kako mnogi problem vide u kvalitetu hleba, savet je da „uđete u vanglu“. Takođe, da se udubite u vrste brašna i da krenete da zdravo i u duhu pravoslavlja hranite svoju porodicu.