Izložba „Ljubim ruke“, autorke Jelene Vukčević, muzejske zbirke Narodnog univerziteta iz Trstenika, otvorenaje 1. marta u vrnjačkom Zamku kulture. Izložba predstavlja osmomartovski poklon svim damama. Izloženi su originalni predmeti, fotografije i dokumenti koji prate razvoj mode u vremenskom opsegu od sto godina. Period koji se prati počinje od sedamdesetih godina XIX veka, do sedamdesetih XX veka.
– Ovo je nostalgično putovanje kroz otvorena vrata ormara naših sugrađanki koje ljubomorno čuvaju najekskluzivnije komade garderobe i asesoara svojih majki, baka, tetaka, ali i svoje lične iz vremena kada su bile devojke. Najstariji eksponat datira iz 1870. Stali smo kod 1970. godine. Tako smo napravili vremenski otklon od pola veka od naših dana. Ideja izložbe je da prikaže razvoj mode. Tačnije, razvoj srpskog građanskog kostima koji se formira u drugoj polovini XIX veka nakon oslobođenja Srbije od Turaka. To je period kada se napuštaju orijentalni uticaji i nastaje autentični srpski kostim. Sve do vremena kada se sa ručno izrađivanih predmeta prelazi na konfekcijsku izradu, uvodi nas u priču Jelena Vukčević.
Izloženi su odevni komadi koji su već davno zaboravljeni. Arhaična su i sama njihova imena – libade, bareša, tepeluk, kao i jedan ženski fes. Autorka sa ponosom ističe i vredne komade nakita.
– Ruska emigrantkinja Evgenija, koja je izbegla je iz Carske Rusije kao protivnica boljševičkog režima, živela je i radila u Trsteniku pre sto godina. Ona je prva ovdašnja zubarka. Porodični nakit koji joj je pripao nasledstvom, poklonila je bliskoj prijateljici, a ona kasnije nama. Ti dragoceni komadi nakita ilustruju ovaj vremenski period, objašnjava autorka dalje.
Izložene su i ručno rađene cipele od kože iz 1956, torbice, šeširići i igle za šešire. Posebnu pažnju privlači kutak koji prikazuje intimu žene – umivaonik, ogledalo i peškir, kao i najintimniji delovi garderobe (svilene čarape, kombinezon, svileni veš iz tridesetih godina XX veka).
– Sve je belo, prozračno i čedno, skrivena intima, koja je opet nezaobilazna kao deo svakodnevne rutine, sa neskrivenim ponosom ukazuje na detalje Jelena. Autorka naglašava da se Zamak kulture u Vrnjačkoj Banji pokazao kao neverovatno inspirativan, a domaćini izuzetno saradljivi. Ističe: -Gde bolje postaviti izložbu o građanskoj modi nego u autentičnom prostoru iz tog vremena.
Za potrebe realizacije izložbe, vrata svojih domova i ormara otvorile su Leposava Petković, Verica Jovanović i Zorica Vujanić. Okarakterisane kao nesebične saradnice Narodnog univerziteta iz Trstenika koje redovno pozajmljuju, a neretko i poklanjaju predmete iz ličnih kolekcija za izložbe i slične prigode. I ovaj put su bile darežljive. Zorica je iz ormara, koji obiluje svečanim haljinama šivenim ručno po meri od materijala koji su stizali specijalno iz Pariza, za ovu priliku izdvojila onu nošenu na dočeku Nove 1976., u novootvorenom Hotelu „Rubin“ u Kruševcu. Haljina je i dalje aktuelna i nosiva.
Leposava se, pak, odlučila za haljinu sa maturske večeri. Ta haljina evocira sve drage uspomene vrnjačkog gimnazijalca koji je maturirao 1969. godine. Reč je o skromnoj, autentičnoj, jedinstvenoj haljini kao i generacija koja je bila složna i uspešna. Takođe, Leposava Petković živi u porodičnom domu koji pamti pet generacija. Kao takav obiluje predmetima sa bogatom istorijom, interesantnim za izlaganje i muzejske priče.
– Modna industrija je jedan od največih zagađivača današnjice, zato je naša želja bila da ovom izložbom pošaljemo poruku da vredi još jednom se vratiti starim ormarima, garderobi naših mama i baka. Prikazali smo odevne predmete stare i više od jednog veka, ručno rađene, po meri, ili modernim jezikom rečeno – personalizovane, a oni i dalje imaju upotrebnu vrednost. Ovo je, dakle, apel, da se ne povodimo za modnom industrijom, već da ostanemo autentični i verni sebi. Mi nemamo drugo vreme sem ovog sada, zato hajde da učinimo da ovo sada bude naše zlatno vreme, zaključuje Jelena Vukčević.
Veliko interesovanje i dobra energija obeležili su otvaranje izložbe, a tome je doprinelo i Kulturno-umetničko društvo „Zapis“ iz Trstenika čiji su članovi u replikama gradskih kostima izvodili igre sa srpskog kraljevskog dvora.