Mirko Vranić i Dimitrije Marković, istraživači saradnici, predstavili su projekat ARCHAEOWILD, 15. marta, u Salonu Zamka kulture. Ovaj projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE. Na projektu su angažovani istraživači Laboratorije za bioarheologiju Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Razumevanje istorije sukoba ljudi i divljeg sveta veoma je značajno za upravljanje problemima biodiverziteta planete Zemlje. Naučni radovi o istoriji interakcija ljudi i divljih biljaka i životinja uglavnom su se odnosili na najdalju prošlost čovečanstva (pleistocen). Ova tema je u periodu holocena zanemarena u odnosu na brojne studije, koje se bave značajem domaćih biljaka i životinja za ljudska društva. Budući da različiti arheološki i istorijski podaci ukazuju na značajan međusobni uticaj ljudi i divljih životinja i biljaka u holocenu, postoji potreba da se istorija njihovih međusobnih interakcija istraži.
Projekat ARCHAEOWILD ima za cilj da dijahrono proučava ove sukobe od mezolita do srednjeg veka u okviru jednog od najvažnijih evropskih žarišta biodiverziteta – Centralnog Balkana. Pošto do sada nije bilo sveobuhvatnog istraživanja ove vrste, projekat ARCHAEOWILD će pružiti ekskluzivni pregled prostorne i vremenske distribucije divljih životinja i biljaka u holocenu na ovom području.
Projekat podrazumeva proučavanje dinamike regionalnih izumiranja globalno izumrlih sisara (divljeg govečeta i evropskog divljeg magarca). Isto tako i poreklo egzotičnih divljih životinja nepoznatog statusa, otkrivenih na našim lokalitetima (jelena, lopatara i leoparda).
Korišćenjem velikog obima biomolekularnih analiza (analize drevne DNK i stabilnih izotopa iz kostiju divljih životinja) dobiće se novi uvid u paleoekologiju (ishranu i filogeografiju) autohtonih vrsta. Ove vrste su se obično lovile u holocenskoj prošlosti (jelen i mrki medved). Doći će se do razumevanja ljudskog pritiska na životnu sredinu u prošlosti. Ova pitanja relevantna su za razumevanje interakcije čoveka i divljeg sveta u evropskoj prošlosti. Ali, takođe i za razumevanje savremenih problema životne sredine, kao i za očuvanje i upravljanje divljim i ugroženim vrstama životinja i biljaka.
Projekt traje od 2022. do 2025. godine.