Jubilej Vrnjačkih novina obeležen je svečanom akademijom koju su Kulturni centar i redakcija novina organizovali u Zamku kulture 23. aprila. Svečanosti, povodom izlaska 200. broja Vrnjačkih novina prisustvovao je veliki broj zvanica iz svih sfera društvenog, političkog i kulturnog života, kao i kolege iz elektronskih medija.
Prvi broj Vrnjačkih novina objavljen je 2. jula 1968, povodom obeležavanja stogodišnjice organizovanog lečenja i turizma u Vrnjcima na inicijativu tadašnjeg predsednika Opštine Bogoljuba Bate Vukovića. Kao jedini štampani medij koji ovdašnju hroniku događaja i pojava beleži duže od pola veka, tačnije 56 godina, Vrnjačke novine su do 2007. bile informativni list. Od tada pa do danas – Časopis za turizam, zdravstvo, privredu, kulturu, sport i društvena pitanja.
Kao i Radio Vrnjačka Banja i Vrnjačke novine su poslovale u sklopu Kulturnog centra. Godine 1995. delatnost medija se izdvaja iz Kulturnog centra, nastaje Javno preduzeće „Radio Vrnjačka Banja i Vrnjačke novine“, kasnije Javno preduzeće „Radio-televizija Vrnjačka Banja i Vrnjačke novine“. Osnivačka prava nad Vrnjačkim novinama 2007. godine, odlukom Skupštine opštine u skladu sa zakonom preneta su na Kulturni centar, kada je definisano da će one ubuduće izlaziti mesečno kao publikacija.
Uvodnike iz prvog broja iz 1968. godine, pročitala je Nataša Stamenković, odnosno Bogdan Topličić iz prvog broja 2007. godine, čije je jubilej i obeležen.
Zahvaljujući istrajnosti i upornosti onih koji su stvarali Vrnjačke novine, promovišući Banju kao lečilišno i turističko mesto, od te 2007. do danas objavljeno je 200 brojeva mesečnika. Prisutne na svečanosti u Zamku kulture pozdravio je domaćin, direktor Ustanove „Kulturni centar“, Saša Milenković.
– Trajemo već 56 godina i obećavam vam sa ovog mesta da će pisana reč i dalje trajati. Ako nešto znači novinarima, mogu da kažem da znam da im ni malo nije lako u njihovom poslu gde se svaka njihova reč skenira, kodeksi kojima se treba prilagođavati. U potpunosti dajem punu podršku njihovom radu. Inače, „Vrnjačke novine“ imaju i svoj elektronski vid oglašavanja. Svakog dana imamo po dve-tri vesti i veliki broj naših pratilaca željno iščekuje njihovo objavljivanje. Nedavno smo dobili aplikaciju ka Ministarstvu kulture Republike Srbije. Dobili smo novac za digitalizaciju kulturnog nasleđa Vrnjačke Banje. U neko dogledno vreme ćemo imati i digitalizovano celokupno izdavaštvo „Vrnjačkih novina“ od 1968. godine do današnjeg dana. Ono će biti dostupno najširoj javnosti, celom svetu, rekao je direktor Kulturnog centra.
Na stranicama Vrnjačkih novina ostali su zabeleženi svi najbitniji događaji društveno-političkog, sportskog, kulturnog, privrednog i turističkog života Vrnjačke Banje. Zabeleženi su, na žalost, i ratovi iz devedesetih godina prošlog veka, politička previranja, društveno-ekonomske krize, elementarne nepogode, ali i blistavi trenuci u turizmu, sportu i kulturi Vrnjačke Banje, njen razvoj i procvat.
O značaju ovog medija govorio je i predsednik Opštine Vrnjačka Banja.
– Čestitam novinskoj ekipi, urednicima i saradnicima koji su radili neizmerno i neiscrpno da „Vrnjačke novine“ postanu neotuđivi deo lokalne zajednice. One su odraz svega onoga što se dešavalo u Vrnjačkoj Banji u prethodnom periodu, određenih znamenitih ljudi, njihova dela. Predstavljale su mnoge događaje i postale su neiscrpan izvor informacija, zbornik svih dešavanja u našoj lokalnoj samoupravi.
Posebna draž je što su, pored savremenih trendova, Vrnjačke novine uspele da opstanu u pisanom obliku. To je tradicionalni list na koji je navikao svaki naš građanin, ali i naši gosti. Da čitaju i hronološki saznaju šta se u poslednjih mesec dana dešavalo, pre svega u oblasti kulture, turizma. U svojih 56 godina ove novine su ostale dosledne u prenošenju objektivnih događaja i situacija. Na njih nisu uticale ni politike, ni pojedinci, ni interesne grupe. One su bile i ostale naš banjski list koji prikazuje sve ono što je lepo i bitno za naše mesto.
Čestitam svim ljudima koji su se trudili i koje sam ja za ovih 12 godina uspeo da vidim, da oni zaista vole ovaj list, vole svoj posao. Velika je lepeza bivših i sadašnjih novinara. Na nama je da svojim prisustvom, svojim govorima, svojim delanjem ukažemo na važnost ovog časopisa i da mu poželimo dugu tradiciju, rekao je Đurović u svom obraćanju.
Posebnu ulogu imale su Vrnjačke novine kao nezamenljiva hronika. Pola veka banjske istorije ostalo je zabeleženo na njenim stranicama da svedoči o onome šta se u Banji događalo, preduzimalo, gradilo, dograđivalo. Da svedoči o ljudima koji su deo sebe nesebično ugrađivali u razvoj Banje i njen napredak. Da njih nije bilo mnogo šta bi iz ovog sudbonosnog perioda za Banju bilo zaboravljeno. Jer ono što nije zapisano nije se ni dogodilo – govorio je svojevremeno Boško Ruđinčanin koji je i našao rešenje za opstanak Vrnjačkih novina.
– Ne treba zaboraviti da je te 2007. počela jedna velika „oluja“ koja je mnoge medije bacila pod noge. Zahvaljujući, između ostalog, i mome ocu i gospodinu Rodoljubu Džamiću, tadašnjem predsedniku opštine koji je imao sluha, i meni koji sam bio na čelu predsednika vrnjačke Skupštine, odlučeno je da Vrnjačke novine postanu publikacija. Da se izdvoje i spasu loše sudbine koja je kasnije zadesila Radio Vrnjačku Banju. Veliki novinari koji su Banjčani ili su ikad živeli u Vrnjačkoj Banji i imali dodira sa Vrnjačkim novinama, a kasnije otišli u Radio Beograd, RTS, Politiku, Novosti, uvek vole da se podsete svojih tekstova koje su pisali za Vrnjačke novine. Onaj ko nema u svojoj biografiji tekst za Vrnjačke novine jednostavno nije ispunio svoju životnu ulogu novinara.
Želim vam još minimum 200 brojeva. Hvala vam što postojite i što pišete istoriju Vrnjačke Banje. Hvala vam na sećanjima i obeležavanju jubileja. Na kraju hvala vam i što se sećate mog oca. Mi ćemo svi zajedno da se potrudimo da sačuvamo i Vrnjačke novine, Zamak kulture, Kulturni centar i Radio televiziju Vrnjačka Banja, na ponos svih nas, rekao je Dane Stanojčić, zamenik predsednika Skupštine opštine. Tom priliko je ispričao još par anegdota iz svojih sećanja na bivšu veliku redakciju Vrnjačkih novina.
Te prelomne 2007. kada je odlučivana sudbina Vrnjačkih novina, predsednik Opštine koji je podržao ideju Boška Ruđinčanina, bio je Rodoljub Džamić.
– Ja sam sa pokojnim Boškom Ruđinčaninom, kao jedan od retkih predsednika, dugi niz godina imao saradnju bez jedne reči. Shvatio sam da on to profesionalno radi i da je taj posao u interesu Vrnjačke Banje. To je davalo velike rezultate. Novine su se najmanje bavile politikom. Prikazivale su rezultate, projekte, programe, lekare, njihova dostignuća. To se i danas nastavlja, rekao je Rodoljub Džamić i sugerisao da novine nađu mesto za značajne datume i godišnjice, poput 34 godine od kada je izglasan Zakon o vraćanju šume i 30 godina od izgradnje mosta na Zapadnoj Moravi.
Mnogi ugledni Vrnjčani su pisali za Vrnjačke novine. Prvu redakciju činili su (volonteri) Dragoslav Jovanović Crndža, kao glavni i odgovorni urednik, Milan Sotirović Šole, Miroslav Ilić Uča, Zoran Stanojević, Branko Radosavljević, Rade Stanisavljević i Boško Stanojčić Ruđinčanin (kasnije prvi profesionalni urednik). Glavni i odgovorni urednici bili su i Živorad Nikolić (Žika Šarenica), Nedeljko Radulović, Ognjan Topalović, Slobodan Dišović, Ljubomir Vojić.
Prva žena urednik, koja je životni vek provela pišući za Vrnjačke novine je Mila Vasojević.
– Iskoristila bih priliku da čestitam mlađim kolegama 200. broj Vrnjačkih novina. I te kako znam da je svaki broj za novinare jedna pobeda. Jedan dokaz da si nešto uspeo da zabeležiš i uradiš. Želim kolegama još puno lepih tema i brojeva. Da rastu zajedno kako raste i naša Banja. Nakon radnog veka od 35 godina, ja sam danas samo jedan verni čitalac. Radila sam i u bivšim novinama kada se išlo u Čačak da se urade fotografije i kada su se u „Slovu“ štampale novine. Dala sam dosta svog vremena i rada novinama. One su nama pružile puno dobrih stvari jer smo bili na izvoru informacija. Upoznali smo brojne umetnike, glumce, operske pevače, slikare, gledali smo razne izložbe. Moramo da pomenemo i naš veliki Festival filmskog scenarija. Zahvaljujući njemu smo imali priliku da odgledamo oko 480 filmova domaće produkcije. Sve nam je to na dohvat ruke. Ali i sve je to lepše kada smo sa prijateljima i poštovaocima, poručila je Mila prisutnima.
U završnici programa čuli smo i aktuelnu urednicu.
– Za Vrnjačke novine radim već 25 godina. To nije baš lak posao, ali je velika privilegija. Vrnjačke novine doživljavam kao jedan dragoceni trag vremena koje je za nama. Za nepunih 17 godina dve stotine brojeva časopisa je štampano. Nikako ne smemo da zaboravimo da je to ostvareno zahvaljujući viziji Boška Ruđinčanina. Iskoristila bih priliku da se zahvalim svojim kolegama, brojnim saradnicima i vernim čitaocima, rekla je Marina Stanković Janković.
U muzičkom delu programa nastupile su Anuška Nikolić i Katarina Mančić, profesorke Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo, odeljenje u Vrnjačkoj Banji, Dečiji hor „Iskrice“ i Trio „Akustiko“.
