Vek radiofonije u Srbiji obeležio je Kulturni centar Vrnjačke Banje, koji se priključio obeležavanju Nacionalne nedelje muzeja izložbom „Neko te još uvek voli“.
Udaljeni glas sa radio stanice u Pitsburgu (SAD) probijao se kroz šum talasa okeana. Šest meseci kasnije, nevidljivi zvuci, iskrcaše se na kopno i sa Ajfelovog tornja krenuše da osvajaju čitavu Evropu. Ne poznajući prostor i granice, zvuci iz „čudesne kutije“ učiniše narod bližim jedne drugima. Istorija radija, kao masovnog medija, mogla je da počne.
Radio je ubrzo pribavio veliki auditorijum. Porodični dom je postao amfiteatar, parter, koncertna sala, tribina, učionica, mesto okupljanja i druženja porodice, komšija i rođaka. Uz pomoć radio aparata, uvek ste mogli da budete negde drugde, izvan zidova kuće, ali smo uz njegovu pomoć uvek i svugde u kući. Angažovanjem samo jednog čula, radio nije krao vreme, jer ste istovremeno mogli da slušate Bečku operu i obavljate svakodnevne poslove. Svet je u radiju video izlaz iz nevolja, ovaploćenje želja i nada. U takvim uslovima, prevazilazila se njegova osnovna namena i radio je postao personalni prijatelj svakog ukućanina.
Autori izložbe su Marija Aćimović i Marko Veljković, dok je dugogodišnji urednik i direktor Radio Vrnjačke Banje, Zoran Rajić, kao specijalni gost, otvorio izložbu.
– Želja nam je bila da predstavimo muzejske predmete koji se baštine u našoj zbirci i koji treba da budu dostupni javnosti. Ujedno, da se priključimo i budemo deo programa ovogodišnjeg XIX Međunarodnog festivala klasične muzike „Vrnjci“ jer je muzika bila ono što se čulo prvo sa Radio stanice „Beograd – Rakovica“ davne 1924. godine. To je bio koncert klasične muzike istaknutih umetnika ondašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Izloženi su razni časopisi radio-amatera, fotografije, dokumenta vezana za radiofoniju u Srbiji i konkretno za našu Radio Vrnjačku Banju. Tu je i 17 primeraka starih radio aparata iz naše zbirke. Takođe, i 8 radio aparata koje smo pozajmili od naših sugrađana, pasioniranih kolekcionara i zato posebnu zahvalnost upućujemo Zoranu Dunjiću, Milanu Vukoviću i Mihajlu Gočaninu. Hvala i Nebojiši Stankoviću i Miroslavu Stašiću, i svim ljudima dobre volje koji su bili uz nas tokom pripreme izložbe, kaže Marija Aćimović.
Priprema izložbe trajala je par meseci, a istraživanja su pokazala da radiofonija u Srbiji ima dugu tradiciju. Srpska radiofonija išla u korak sa evropskom po pitanju tehničkih dostignuća, na polju obrazovanja i zabave stanovništva naše zemlje. Autori izložbe kažu da, između ostalog, to pokazuju i radijske programske šeme.
– Radio Vrnjačka Banja čini značajan segment naše izložbe. Pričati o Vrnjačkoj Banji, a ne spomenuti vrnjački Radio je nezamislivo. Ona je bila vrlo važna za razvoj Malog Mesta Lekovitih Voda. Veoma je bitno da se sačuvaju ti neki počeci radija u Srbiji, posebno u našem mestu. Cela ova priča je izuzetno sentimentalna za sve one koji su bili vezani za radio aparat, rekao je Marko Veljković.
Autori izložbe napominju i da svaki izloženi primerak ima svoju istoriju. Tako je radio Orion 68 kupljen u trenutku kada je budući vlasnik izašao iz bolnice posle duge i teške bolesti, rešen da promeni život iz korena. Za čoveka sa sela, radio je bio jedini prozor u svet.
Nakon autora izložbe, prisutnima se obratio i Zoran Rajić. On je izuzetno nadahnuto i inspirativno govorio o velikom jubileju i radiju uopšte, a naročito o Radio Vrnjačkoj Banji.
– U to vreme svuda okolo je bilo sličnih rok bendova koji su svirali stvari skoro istih tonaliteta. Samo jedan se odvažio da svira simfo-rok. Ta orkestracija se, na svojim često skromnim instrumentima u odnosu na okolne grupe, sastave i bendove, koncertirala u zavisnosti od inspiracije. Kada je htela da dosegne neuhvatljivo, onda do neslućenih razmera visoko. A, kada je htela da predahne i da sve banalizuje, tada neverovatno duboko. Bila je to radio stanica u Malom Mestu Lekovitih Voda. Drago mi je što sam u tom bendu imao svoje solo deonice. Kao i što sam za taj orkestar napisao svoje najbolje partiture, rekao je Rajić, između ostalog, otvarajući izložbu.