Pozorišna predstava „Noć Bogova“ sa Vojinom Ćetkovićem, Dejanom Lutkićem i Nebojišom Ilićem živi i uspešno se izvodi širom Srbije već deset godina. Pred vrnjačkom publikom komad je odigran na Amfiteatru pre četiri godine. Na zahtev velikog broja ljubitelja pozorišne umetnosti komad je ponovo izveden u Bioskopu 21. maja. Karte su i ovaj put rasprodate, a komad ispraćen ovacijama.
Jedne večeri na desetogodišnjicu prijateljstva kralj Luj XIV (Ćetković), dvorska luda (Lutkić) i pisac Molijer (Ilić) se zajedno opijaju evocirajući uspomene na prohujala vremena. Usred zabave kralj otkriva da je saznao da njih dvojica igraju farsu o njemu u kojoj ga ismevaju. Tom prilikom, prisiljava svoje prijatenje da tu farsu odigraju samo za njega.
Dinamičnu priču o ljubavi, prijateljstvu i vladanju, najizvođenijeg hrvatskog pozorišnog pisca, Mire Gavrana, na scenu je postavio reditelj Marko Manojlović.
– Skoro su nas gledali neki prijatelji koji su gledali peremijeru, pa su gledali posle godinu ili dve, i evo sada posle skoro deset godina. Kažu da je predstava potpuno drugačija i da smo nekako svi „ušli i seli“ u te svoje uloge. Svako izvođenje predstave je jedinstveno. Mislim da se ovo sadašnje igranje mnogo razlikuje od premijere, kaže Vojin Ćetković o sazrevanju predstave.
Što se same Vrnjačke Banje tiče, kaže da je za njega uvek imala neki plemeniti izraz u odnosu na neke druge banje u Srbiji i napominje da ga za Vrnjce veže rana mladost, budući da je kao rođeni Kruševljanin, ovde dovodio devojke na romantične šetnje i večere svojevremeno.
Da je Ćetković jedan od najtraženijih domaćih glumaca trenutno svedoči i podatak da je pre samo par dana imao pozorišnu premijeru u Jugoslovenskom dramskom. Takođe, priprema drugi komad. Snima seriju „Mama i tata se igraju rata“ sa Nebojišom Ilićem. S druge strane, Lutkić i Ilić rade na seriji.
– Mi se svi znamo još iz vremena kada smo bili studenti. Spojila nas je naša zajednička škola, a kasnije druženje i rad na zajedničkim projektima. To je neki životni proces u kome se mi stalno sudaramo, srećemo, razmenjujemo ideje. Nalazimo se na snimanjima i predstavama u kojima zajedno igramo, pa je sve zajedno ovo postalo jedan porodični oblik saradnje. Ono što je lepota u svemu jeste da nam taj rad svima predstavlja uživanje, objašnjava Nebojiša Cile Ilić.
Tajnu uspeha i dugovečnosti pozorišne predstave koja ih je ovaj put dovela u Vrnjačku Banju vide u činjenici da je reč o „komunikativnom“ komadu koji sva trojica vole da igraju, da publika razume ono što vidi i čuje i da jasno zna zbog čega je ona rađena.
Za „razglednicu“ iz Vrnjačke Banje pobrinuo se Lutkić.
– Dosta sam snimao i dosta radio u Vrnjačkoj Banji i smatram da je predivno mesto i da samo treba očuvati stari šmek mondenskog mesta, starih vila i prepoznatljivih parkova, kaže Lutkić.